Изглед и унутрашњост: одећа и ерос у романима Борисава Станковића
Сажетак
У раду се разматра однос између ероса и одеће у романима Нечиста крв, Газда Младен и Певци Борисава Станковића. Посебна пажња посвећена је начину на који Станковић представља тела књижевних ликова кроз описе њихове одеће. У складу с тим, одећа у Станковићевим романима испуњава више различитих функција – друштвену, регионалну, симболичку, психолошку и еротску. Фокус рада усмерен је управо на њену еротску функцију: одећу као продужетак тела, као медијум завођења, као простор телесног и идентитетског одређивања. Полазећи од кључних примера у сва три романа, рад настоји да покаже како Станковић, посредством књижевне костимографије, обликује ерос унутар патријархалне културе у којој је тело у константној напетости између забране и жеље
Референце
Станковић, Борисав. Газда Младен. Певци. Фототипско издање. Сабрана дела Борисава Станковића. Књ. V. Ур. Благоје Јастребић, Раде Војводић. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1974.
Станковић, Борисав. Газда Младен. Певци. Дела Борисава Станковића. Књ. V. Прир. Живорад Стојковић. Београд: „Светозар Марковић“ – БИГЗ, 1983.
Станковић, Борисав. Нечиста крв. Београд: Народна књига – Политика, 2004.
Алексић, Милица. Деца и млади у српској реалистичкој прози: докторска дисертација. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2021.
Вукићевић, Драгана. „Одело чини човека у књижевности“. Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision. Ур. Милан Просен, Данијела Димковић. Vol. 2/2 (2022), 519–536.
Грујић, Марија. Разумети Бору Станковића: проза интимних реалности. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022.
Ђорђевић, Милентије. „О кицошком одевању у прози српских реалиста“. У: Тело и одело у култури Срба и Бугара. Ур. Владимир Јовановић. Ниш: Филозофски факултет, 2010, 57–62.
Ивковић, Наташа. „Тело у роману Нечиста крв Борисава Станковића“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LIХ, св. 1, 2011, 73–98.
Копања, Јована. „Одећа, улепшавање и предметности које одређују Софкино тело у роману Нечиста крв“. У: Српски језик, књижевност, уметност: зборник радова са XIV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (25–27. Х 2019). Књ. 2. Тако мале ствари: интимно у књижевности и култури. Ур. Драган Бошковић и Часлав Николић. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2020, 331–342.
Пандуревић, Јеленка. Фолклорни еротикон. Еротика и поетика српских народних пјесама. Вишеград: Андрићев институт, 2020.
Петковић, Новица. „Књижевни свет Борисава Станковића“. У: Борисав Станковић. Газда Младен. Прир. Новица Петковић. Београд: Нолит, 1982.
Петковић, Новица. Два српска романа: студије о Нечистој крви и Сеобама. Београд: Народна књига, 1988.
Пешикан Љуштановић, Љиљана. „Борисав Станковић – између традиције и модерности“. У: Борисав Станковић. Изабрана дела. Прир. Љиљана Пешикан Љуштановић. Сремски Карловци / Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2008, 5–47.
Bart, Rolan. Elementi semiologije. Prev. Ivan Čolović. Beograd: Biblioteka XX vek – Knjižara Krug, 2015a.
Bart, Rolan. Fragmenti ljubavnog govora. Prev. Goran Bojović. Loznica: Karpos, 2015b.
Hodel, Robert. Ranjav i željan: Borisav Stanković – život i delo. Prir. i prev. s nemačkog Mina Đurić. Beograd: Laguna, 2024.
Roach-Higgins, Mary Ellen & Eicher, Joanne. “Dress and Identityˮ. Clothing and Textiles Research Journal. Vol. 10, Issue 4 (1992), 1–8.
Сва права задржана (c) 2025 Ana D. Kozić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
