Искуство егзила као простпр сучељавања културе и природе у Зимском љетовању Владана Деснице
Сажетак
Уочивши идеју несклада као парадигматичну, иако вишезначно артикулисану у структури романа Зимско љетовање Владана Деснице, у раду миримо његов антрополошки аспект (феноменологија рата, психологија егзиланата и социологија сусрета градских и сеоских менталитета) са високомодернистичком филозофичношћу у поимању тензије између културе и природе. Методологија истраживања ослонац има у неколиким експликацијама из поља културних студија, а другостепено подразумева терминолошки апарат књижевне имагологије. Интерпретативна хипотеза произлази из узајамне спреге друштвено-историјског и универзалнијег, готово онтолошког проблемског слоја у Десничином роману.
Референце
Десница, Владан. Зимско љетовање. Београд: Вулкан, 2024.
Bajčeta, Vladan. Non omnis moriar: o poeziji i smrti u opusu Vladana Desnice. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2022.
Бајчета, Владан. „О једном писцу и једној књизи“. У: Владан Десница. Зимско љетовање. Београд: Вулкан, 2024, 207–223.
Brajović, Tihomir. „Ironija i kolektivna memorija: Desnica, Krleža, Andrić“. Desničini susreti 2005–2008, zbornik radova. Ur. Drago Roksandić i Ivana Cvijović Javorina. Zagreb: Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije, 2010, 31–156.
Burke, Edmund. A Philosophical Enquiry into the Origin of Our Ideas of the Sublime and Beautiful. London: Thomas M’Lean, Haymarket, 1823. <https://dn720301.ca.archive.org/0/items/philosophicalinq00burk/philosophicalinq00burk.pdf> 18. 11. 2025.
Huizinga, Johan. Homo ludens: ogled o elementu igre u kulturi. Prev. Dušan Janić. Beograd: Factum izdavaštvo, 2024.
Kant, Imanuel. Kritika moći suđenja. Prev. dr Nikola Popović. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1975.
Latour, Bruno. Politics of Nature: How to Bring the Sciences into Democracy. Trans. Catherine Porter. Cambridge, Massachusetts; London, England: Harvard University Press, 2004.
Leerssen, Joep. “Imagology: On using ethnicity to make sense of the world”. Iberic@l, Revue d’études ibériques et ibéro-américaines 10 (2016): 13–31.
Malinowski, Bronisław. A Scientific Theory of Culture and Other Essays. New York: Oxford University Press, 1960.
Ovid. Ovid’s Tristia in Five Books: with the Arguments and Notes of John Minellius, Translated into English. London: T. Cox, J. Wood, and C. Woodward, 1740. <https://archive.org/details/bim_eighteenth-century_ovids-tristia-in-five-_ovid_1740> 18. 11. 2025.
Rousseau, Jean Jacques. Émile; or, Concerning Education. Translated by Eleanor Worthington. Boston: D. C. Heath & Company, 1889. <https://brittlebooks.library.illinois.edu/brittlebooks_open/books2009-08/rousje0001emile/rousje0001emile.pdf> 18. 11. 2025.
Said, Edward W. Reflections on Exile and Other Essays. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 2000.
Tabori, Paul. The Anatomy of Exile: A Semantic and Historical Study. London: Harrap, 1972.
Tešić, Iva. „Zagrebačko i beogradsko Zimsko ljetovanje Vladana Desnice“. U: Vladan Desnica i grad Zagreb... Zagreb: Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije, 2019, 161–180.
Tišma, Aleksandar. Pesme i zapisi. Novi Sad: Akademska knjiga, 2011.
Świderska, Malgorzata. “Comparativist Imagology and the Phenomenon of Strangeness”. Special Issue New Work in Comparative Literature in Europe. Eds. M. Grishakova, L. Boldrini, and M. Reynolds, 2013. <http://docs.lib.purdue.edu/clcweb/vol15/iss7/10> 18. 11. 2025.
Škvorc, Boris. „Desničino Zimsko ljetovanje: nacrt mogućeg čitanja iz postkolonijalne perspektive“. Fluminensia 28.1 (2016): 181–196.
Šopenhauer, Artur. Svet kao volja i predstava: prvi tom / drugi deo. Prev. Božidar Zec. Beograd: Grafos, 1984.
Сва права задржана (c) 2025 Milan D. Vurdelja
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
