Од бележнице до романа: генеза Андрићеве „Госпођице“
Иво Андрић, Госпођица, Критичко издање дела Иве Андрића, коло IV, књ. 18. Приредио Милан Потребић. Београд: Задужбина Иве Андрића, 2020, 753 стр.
Сажетак
Критичко издање дела канонских писаца показује степен озбиљности једне културе, док њихов изостанак може унети дисонантне тонове у њено саморазумевање јер је тешко говорити о књижевном канону у одсуству канонских верзија текста. Историја критичких издања у српској књижевности показује сву сложеност овог питања. Као комплексан научни и издавачки пројекат, критичко издање по правилу је резервисано само за најзначајније писце једне књижевности, али њихов редослед, време израде и степен рецепције неретко су зависни од фактора који немају везе с књижевнонаучним и текстолошким разлозима.
[...]
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
