„И тај добри момак је писао“: чешка (ауто)биографија Гаврила Принципа
Сажетак
У раду анализирамо околности настанка и објављивања кратког аутобиографског записа за који се тврди да га је Гаврило Принцип лично сачинио на немачком језику јануара 1916. у Терезину. Запис је 1919. године објављен у чешкој (Mladé proudy, Probuzení) и у југословенској периодици (Riječ Srba–Hrvata–Slovenaca, Демократија), и потом у више наврата прештампан у међуратном периоду. У прилогу уз рад доносимо изворну чешку верзију и нов српски превод овог документа.
Референце
IZVORI
Princip, Gavrilo. "Vlastní životopis Gavro Principa". Mladé proudy, roč. 14, č. 19 (30) (10. 7. 1919): 3.
Chvojka, Jan Vlast. "Gavrilo Princip". Probuzení, roč. 1, č. 3 (17. 10. 1919a): 2-4.
Chvojka, Jan Vlast. "Gavrilo Princip". Probuzení, roč. 1, č. 4 (24. 10. 1919b): 2-3.
Chvojka, Jan Vlast. "Životopis Gavro Principa". Probuzení, roč. 1, č. 6 (7. 11. 1919c): 2-3.
Chvojka, Jan Vlast. "Gavrilo Princip". České slovo, 4. 7. 1924.
*
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi". Riječ Srba-Hrvata-Slovenaca (Zagreb), god. I, br. 247 (17. srpnja 1919): 2.
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi (autobiografija legendarnog atentatora)". Demokratija: glavni organ demokratske zajednice (Beograd), god. 1, br. 78 (1. avgust 1919): 1.
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi". Rad (Dubrovnik), god. III, br. 95 (17. septembar 1921): 2.
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi". Pančevac, god. 3, br. 38 (1921): 2.
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi". Srpsko kolo: list za ratare (Zagreb), god. 16, br. 27 (28. jun 1923): 210.
Princip, Gavrilo. "Gavrilo Princip o sebi". Pobeda: glavni organ Organizacije jugoslovenskih nacionalista (Split), god. IV, br. 25 (28. jun 1924): 2.
Princip, Gavrilo. "Poslednje pismo Principovo. Gavrilo Princip o sebi". Vidovdan: organ šumadijskih i vojvođanskih nacionalista (Novi Sad), god. 3, br. 57 (28. jun 1924, Dodadatk 57. broju Vidovdana): 1.
Princip, Gavrilo. "Autobiografija Gavrila Principa". Srpski narodni ilustrovani kalendar za prostu godinu koja ima 365 dana 1934 [Beli orao; Srpski komitski ilustrovani kalendar za 1934. god.]. Osijek: Krsta Vlaović. 21-22.
LITERATURA
Anonim. "Bývalý poslanec Chvojka zemřel". Lidové noviny, roč. 38, č. 425 (24. 8. 1930, ranní vydání): 3.
Bajić, Predrag. "Delatnost ORJUNA-e i SRNAO-a u Vojvodini kroz prizmu njihove štampe. Sveske za istoriju Novog Sada, 19 (2017): 92-141.
Bakić, Jovo. Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941: sociološko-istorijska studija. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", 2004.
Bogićević, Vojislav. "Ko je odao zavjerenike u sarajevskom atentatu". Pregled, god. IX, knj. XI, sv. 142 (oktobar 1935): 543-546
Bogićević, Vojislav (prir.). Sarajevski atentat: izvorne stenografske bilješke sa Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, održane u Sarajevu 1914 g. Kritička obrada, uvod i redakcija Vojislav Bogićević. Sarajevo: Državni arhiv NR BiH, 1954a.
Bogićević, Vojislav (prir.). Mlada Bosna: pisma i prilozi. Sarajevo: Svjetlost, 1954b.
Bogićević, Vojislav (prir.) Sarajevski atentat 28. VI 1914: pisma i saopštenja. Sarajevo: Svjetlost, 1965.
Buchar, Stanislav. Tenkrát v Sarajevě aneb život končí v terezínských kasematech. Díl čtvrtý: Až do hořkého konce. Rukopis.
Gavrilović, Svetislav. "Smrt Gavrila Principa", Politika (20. 3. 1926): 1-2.
Gligorijević, Branislav. "Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Orjuna)". Istorija XX veka: zbornik radova. Ur. Dragoslav Janković. Beograd: Institut društvenih nauka, 1963. 315-393.
Gligorijević, Branislav. Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1970.
Dedijer, Vladimir. Sarajevo 1914. Beograd: Prosveta, 1966.
Žakula, St. Od Terezina do Sarajeva: uspomene povodom desetogodišnjice prenosa kostiju vidovdanskih heroja. Beograd, 1930.
Žakula, Stevan. "Gavrilo Princip u Terezinu". Spomenica Mlade Bosne 1914-2014. Knj. 2. Prir. Vojislav Maksimović. Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"; Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2014. 503-506. (Prvo izdanje teksta 1933).
Žáček, Václav et al. Češi a Jihoslované v minulosti: od nejstarších dob do roku 1918. Praha: Academia, 1975.
[Jandrić, Čeda.] "Smrt Gavrila Principa. Svedočenje g. Čede Jandrića koji je sa Principom bio u zloglasnom zatvoru Terezienštata". Politika (18. 3. 1926): 1-2.
Jevđević, Dobroslav. Sarajevski atentatori. Zagreb: Bonoza, 1934.
Jevremović, Petar. "Sigmund Frojd i Martin Papenhajm". Seminar ᾽Ljudi govore᾽. Strah i savremena psihijatrija, Beograd 11. i 12. decembar 2017. Prir. Branko Ćorić. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2018. 87-99.
[Jevtić, Borivoje] B. J. "Smrt Gavrila Principa". Politika (12. 3. 1926): 1-2.
Jevtić, B. "Umiranje u mraku i samoći Gavrila Principa u Terezinu". Politika, (28. jun 1936): 6.
Jevtić, Borivoje. "O čoveku bez ruke". O profanim stvarima. Beograd - Sarajevo: Izdanje I. Đ. Đurđevića, 1920. 54-63.
Jevtić, Borivoje. Sarajevski atentat: sećanja i utisci. Sarajevo: P. N. Gaković, 1924.
Kafka, František. "Sarajevský atentát a Terezin". Terezínské listy, č. 2 (1971): 1-11.
Kesić, Ante. "Dva susreta sa Gavrilom Principom". 7 dana: nedjeljni informativni list, god. II, br. 59 (1. jul 1954): 3.
Korda-Petrović, Aleksandra. "Od dokumentarnosti do ideologizacije: Gavrilo Princip kao književni lik u romanu Karela Novog". Rad u rukopisu, pisan za zbornik Prvi svetski rat i slovenske književnosti, 2019.
Kranjčević, Ivan. Uspomene jednog učesnika u Sarajevskom atentatu. Sarajevo: Svjetlost, 1964.
Kršić, Jovan. "Lektira sarajevskih atentatora". Pregled, god. 9, knj. 11, sv. 134 (februar 1935): 115-119. (Preštampano u: Odabrani članci. Sarajevo: Svjetlost, 1952. 268-275).
Kršić, Jovan. "Predgovor. Češki roman o sarajevskom atentatu". U: Karel Novi. Atentat. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1954. 5-6. (Izvorno štapano u: Pregled, Sarajevo, god. XI, br. 143-144, novembar-decembar 1935, 640-641).
Leontić, Ljubo. "Principov Vidovdan". Pobeda (Split), god. IV, br. 25 (28. jun 1924): 1.
Leontić, Ljubo. Kronika bez naslova. Zagreb: Zora, 1961.
Levit, Jan. "Vzpomínky lékaře". Několik listů z domácího odboje. Památník k jubilejnímu sjezdu bývalých českých důstojníků posádky terezínsko-litoměřické. Praha: vydal vlastnim nákladem Václav Tomsa, 1928. 41-46.
Ljubibratić, Drago. Gavrilo Princip. Beograd: Nolit, 1959.
Ljubibratić, Drago. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Malina, Jiří. "Dělnický a komunistický tisk našeho kraje 1870-1938. Bibliografie". Zpravodaj Krajského muzea východních Čech, 4 (1975): 21-36.
Marsch, Dr. A. "Princip in Theresienstadt". Die Zeit (Praha), č. 151 (29. 6. 1937): 3.
[Marš, Anton]. "Gavrilo Princip u Terezinu". Narodna prosveta, god. 21, br. 25 (15. 12. 1937): 2.
Martinov, Vojislav i Višnja Nežić (prir.) Politički angažovane omladinske organizacije u Vojvodini 1919-1940. Novi Sad: Alternativna kulturna organizacija; Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, Regionalna kancelarija za Jugoistočnu Evropu, 2014.
Matković, Hrvoje. Svetozar Pribićević: ideolog, stranački vođa, emigrant. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada, 1995.
Nastasijević, Svetomir. Momčilo Nastasijević: čovek i umetnik. Prir. Tanja Gačić. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, 2012.
Nový, Karel. "Po stopách sarajevských mučedníků". České slovo (30. 3. 1919): 4.
[Novi, Karel]. "Uspomene na rad češke i jugoslovenske omladine pre rata". Vrbaske novine (Banja Luka), god. VI, br. 746 (3. jul 1935): 1-2.
Nový, Karel. Hoćemo da živimo - socijalni roman. Prev. B. Vračarević. Zagreb: Zaklada Tiskare Narodnih novina, 1938b.
Novi, Karel. Atentat. Prev. Smiljana Kršić. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1954.
-o. "Karel Novy". Jutro (Ljubljana), god. XIX, br. 4 (6. 1. 1938): 9
Popović, Cvetko Đ. Oko Sarajevskog atentata: kritički osvrti i napomene. Sarajevo: Svjetlost, 1969.
Popović, Cvetko Đ. Sarajevski Vidovdan 1914: doživljaji i sećanja. Beograd: Prosveta, 1969.
Princip o sebi. Dva manuskripta Gavrila Principa. Stenografske bilješke docenta Dra Martina Papenhajma o čestim razgovorima sa Gavrilom Principom u vremenu od februara do juna 1916. o uticaju njegova života, o atentatu i o njegovim političkim i socijalnim idejama. Sa predgovorom i komentarom R. P. Zagreb: Jugoslovenska štampa, 1926.
Pfefer, Leo. Istraga u sarajevskom atentatu. 2. dopunjeno i popravljeno izd. Zagreb: Nova Evropa, 1938.
Rajnvajn, Ljubomir. "Zapisi dr Jana Levita". Politika (23. 6. 1964): 4.
Rakočević, M. "U Ljubljani je održano uspelo književno veče istaknutih čeških književnika. Saradnja ljubljanskog i čehoslovačkog PEN kluba". Pravda (13. 1. 1938): 12.
Ristić, Jordan "Sarajevski atentat u češkoj književnosti". Sarajevski atentat 1914. Ur. Vojislav Maksimović, Draga Mastilović, Gacko: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo Prosvjeta, 2014. 406-425.
Slijepčević, Pero. Napor Bosne i Hercegovine za oslobođenje i ujedinjenje. Sarajevo: Izdanje Oblasnog odbora Narodne odbrane, 1929.
Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu 1839-1939. Beograd, 1939.
Stajić, Vasa. "Predratna vojvođanska omladina i nacijonalistički pokret". Nova Evropa, knj. XII, br. 3 (21. jul 1925): 70-73.
Trišić, Nikola. "Kaljanje heroja ili Sarajevski atentatori". Pregled, god. IX, knj. XI, sv. 134 (februar 1935): 120-126.
Trišić, Nikola. Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskih podataka. Dopune (1954-1964) Branko Čulić; redaktor Todor Kruševac. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Trišić, Vojislav. "Dve knjige o Sarajevskom atentatu". Život, 29 (decembar 1954): 336-338.
Ujević, M. (gl. red.) Bibliografija rasprava i članaka. 4. Historija: IV/1 historija općenito, pomočne historijske nauke, arheologija, dokumenti, građa: A-O, Br. 1-15277. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1965.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
