На раскршћу утицаја: структурализми у Србији
Сажетак
У раду се даје преглед главних твораца, школа и идеја књижевнотеоријског структурализма и семиотике у Француској, Чешкој и Русији, да би потом уследио приказ њиховог продора и ширења у Србији у последњој трећини XX и на почетку XXI века. Друга половина 60-их и почетак 70-их година показали су се као златно доба превођења и тумачења француских структуралиста, али и руских формалиста. У то време Србија хвата корак с главним токовима западне теоријске мисли, а највећи утицај на наше теоретичаре и критичаре, поред руског формализма, извршила је француска наратологија.
Референце
Bart, Rolan. Književnost, mitologija, semiologija. Preveo Ivan Čolović. Beograd: Nolit, 21979.
Barthes, Roland. "Introduction à l'analyse structurale des récits". Communications 8 (1966): 1-27. Crossreff
Barthes, Roland. Le Bruissement de la langue. Paris: Seuil, 1984.
Bužinjska, Ana i Pavel Markovski. Književne teorije XX veka. Prevela Ivana Đokić-Saunderson. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Čolović, Ivan. Divlja književnost. Beograd: Nolit [1985].
Dos, Fransoa. Istorija strukturalizma. Napolje sa znakom. 1967 do danas. Prevela Olja Petronić. Loznica: Karpos, 2019.
Dos, Fransoa. Istorija strukturalizma. Polje znaka. 1945-1966. Prevela Olja Petronić. Loznica: Karpos, 2016.
Génette, Gerard. Figures III. Paris: Seuil, 1966.
Jakobson, Roman i Jurij Tinjanov. "Problemi proučavanja jezika i književnosti". Poetika ruskog formalizma. Priredio Aleksandar Petrov. Preveo Andrej Tarasjev. Beograd: Prosveta, 1970. 364-366.
Jakobson, Roman. "Viktor Hlebnjikov". Poetika ruskog formalizma. Priredio Aleksandar Petrov. Preveo Andrej Tarasjev. Beograd: Prosveta, 1970. 95-116.
Jakobson, Roman. Lingvistika i poetika. Preveli Ranko Bugarski i drugi. Beograd: Nolit, 1966.
Kaler, Džonatan. Strukturalistička poetika. Prevela Milica Mint. Beograd: SKZ, 1990.
Lešić, Andrea. Bahtin, Bart, strukturalizam. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
Lotman, Jurij. Struktura umetničkog teksta. Preveo Novica Petković. Beograd: Nolit, 1976.
Marčetić Adrijana. "Strukturalizam u nauci o književnosti". Književna istorija 142 (2010): 549-557.
Milosavljević, Petar. Teorija književnosti. Valjevo: Knjigotvornica Logos; Istok: Hvosno, Dom kulture "Sveti Sava", 2006.
Milošević, Nikola. "Filozofija i sociologija Lisjena Goldmana" (predgovor). Skriveni bog. Lisjen Goldman. Beograd: BIGZ, 1980. 5-81.
Milošević, Nikola. "Rolan Bart, između egzistencijalizma i formalizma" (predgovor). Književnost, mitologija, semiologija. Rolan Bart. Beograd: Nolit, 1979. IX-XXVIII.
Milošević, Nikola. Filozofija strukturalizma. Beograd: BIGZ, 1980.
Mukaržovski, Jan. Struktura pesničkog jezika. Izbor i prevod Aleksandar Ilić. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986.
Mukaržovski, Jan. Struktura, funkcija, znak, vrednost. Izbor i prevod Aleksandar Ilić. Beograd: Nolit, 1987.
Petković, Novica. Od formalizma ka semiotici. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo, 1984.
Šklovski, Viktor. "Umetnost kao postupak". Poetika ruskog formalizma. Priredio Aleksandar Petrov. Preveo Andrej Tarasjev. Beograd: Prosveta, 1970. 81-94.
Sosir, Ferdinan de. Opšta lingvistika. Preveo Sreten Marić. Beograd: Nolit, 21989.
Tinjanov, Jurij. "Problemi jezika stiha". Poetika ruskog formalizma. Priredio Aleksandar Petrov. Preveo Andrej Tarasjev. Beograd: Prosveta, 1970. 194-220.
Todorov, Cvetan. Poetika. Preveli Branko Jelić i Miloš Konstantinović. Beograd: Filip Višnjić, 1986.
Ugrenović, Aleksandra. "Bahtinijanski strukturalizam - pro et contra". Zbornik Matice srpske za slavistiku 89 (2016): 302-307.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
