Тајне виртуелне реалности и дигиталног знања у Досијеу икс, Црном огледалу и Електричним сновима Филипа К. Дика: моћ, перцепција и докази
Сажетак
Серија Досије икс синтетизује много дилема и неизвесности у вези с процесом приповедања и односом према натприродном, као и оних везаних за њихов однос у књижевности и популарној култури, у којој је епистемофилија, опседнутост подацима и знањем, досегла врхунац, видљив и стога што је улогу дедукције у криминалистичким серијама преузела форензика. Као медијски производ који је постао утемељитељ и означитељ културолошке легализације параноје, Досије икс спојем маште и реалистичких конвенција експлоатише бројне аспекте натприродног и његових фалсификата.
Серија Досије икс и њене културолошке наследнице Црно огледало и Електрични снови Филипа К. Дика саздане су на споју егзактног, спекулативног и натприродног, којима у руху блиске будућности приказују актуелни процес преобликовања садашње стварности. Оне то најчешће чине тако што велом тајне заодену страх и опасност, од мита о ванземаљским колонизаторима до последица иманентног технолошког развоја, неретко у комбинацији с биотероризмом, клонирањем, манипулацијом генетским материјалом, виртуализацијом, репликовањем и осталим окидачима другости – биолошке, технолошке и оне настале њиховим све комплекснијим и, по људскост и људе, све погубнијим спојем.
Референце
Damer, Bruce. & Hinrichs, Randy. "The Virtuality And Reality of Avatar Cyberspace". The Oxford Handbook of Virtuality. Ed. Mark Grimshaw. Oxford: Oxford University Press, 2014. 17-41. Crossreff
Delez, Žil. "O četiri pesničke izreke na koje bi se mogla sažeti kantovska filozofija". Književna kritika, 5/6 (1990): 5-8.
Dick, Philip K. "How to Build a Universe That Doesn't Fall Apart Two Days Later". The Shifting Realities of Philip K. Dick: Selected Literary and Philosophical Writings. Ed. Lawrence Sutin. New York: Vintage/Random House, 1995. 259-280.
Eagleton, Terry. Ideology: An Introduction. London, New York: Verso, 1991.
Frojd, Sigmund. Uvod u psihoanalizu. Beograd: Neven, 2013.
Hayles, Katherine N. How We Became Posthuman: Virtual Bodies in Cybernetics, Literature, and Informatics. Chicago: The University of Chicago Press, 1999. Crossreff
Innocenti, Veronica & Pescatore, Guglielmo. "Changing Series: Narrative Models and the Role of the Viewer in Contemporary Television Seriality". Between, 4.8 (2015): 1-15. CrossReff
Jakovljević, Mladen. "Bandersneč - u ogledalu iluzije o slobodi izbora". Kultura 162 (2019): 90-106. Crossreff
Kobie, Nicole. "The complicated truth about China's social credit system". 21.01.2019, 27.02.2019. Wired. 17.01.2020.
Ma, Alexandra. "China has started ranking citizens with a creepy 'social credit' system - here's what you can do wrong, and the embarrassing, demeaning ways they can punish you". 29.10.2018, 27.02.2019. Business Insider 18.01.2020.
McHale, Brian. Postmodernist Fiction. London & New York: Routledge, 1987.
Meyrowitz, Joshua. "We Liked to Watch: Television as Progenitor of the Surveillance Society". The Annals of the American Academy of Political and Social Science 625 (2009): 32-48. Crossreff
Milić, Novica. "Rizom-Delez: o četiri gotovo pesničke izreke Heraklita iz Efesa na koje bi se umalo mogla sažeti misao Žila Deleza". Ženske studije 4 (1996): 105-114.
Mittell, Jason. "Narrative Complexity in Contemporary American Television". The Velvet Light Trap 58.1 (2006): 29-40. Crossreff
Murakami, Haruki. Kafka na obali mora. Prevela Nataša Tomić. Beograd: Geopoetika izdavaštvo, 2014.
Pantzar, Mika. "Domestication od Everyday Life Technology: Dynamic Views on the Social Histories of Artifacts". The MIT Press 3 (1997): 52-65. Crossreff
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).