Симболичке представе смрти Европе у романима Вражји оток и Повратак Филипа Латиновића Мирослава Крлеже и Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског
Сажетак
Овај рад бави се идејом о смрти Европе у романима Вражји оток (1923) и Дневник о Чарнојевићу (1920), као и појединим сегментима Повратка Филипа Латиновића (1932), уз осврт на ширу поетику Мирослава Крлеже и Милоша Црњанског. Посматрајући ова три међуратна романа, успоставићемо везе у обликовању и реализацији поменуте идеје која се провлачи и кроз друга дела из опуса два аутора. Користећи се становиштима Волфганга Шмалеа и Освалда Шпенглера, Европу ћемо за потребе овог рада посматрати као културноисторијски, нематеријални појам који је битно утицао на формирање ликова и њихов светоназор у поменутим делима. У складу с тим, покушаћемо да понудимо неку врсту каталога симболичких представа о смрти Европе које се у њима могу сагледати. У томе ћемо се у великој мери ослањати на концепт биокултуре, као и на ранија тумачења појединих сегмената ових романа. На тај начин покушаћмо да докажемо премису о раном Крлежи и Црњанском као ауторима који се могу посматрати и из перспективе заједничких поетичких чинилаца, својствених и ширем корпусу књижевника с почетка 20. века, с јужнословенских простора.
Референце
IZVORI
Krleža, Miroslav. Novele. Zagreb: Zora, 1955.
Krleža, Miroslav. Povratak Filipa Latinovicza. Sarajevo: Svjetlost, 1966.
Crnjanski, Miloš. Pripovedna proza (Dela Miloša Crnjanskog; t. 2, knj. 5–7). Beograd: Zadužbina Miloša Crnjanskog, BIGZ, Srpska književna zadruga, Lausanne, L’Age d’Homme, 1996.
LITERATURA
Dušanić, Dunja. Fikcija kao svedočanstvo. Iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista. Beograd: Dosije studio, 2017.
Ignjatović, S. Dragoljub. ,,Dnevnik o Čarnojeviću ili nihilizam kao upozorenje“. Književno delo Miloša Crnjanskog. Ur. Predrag Palavestra i Svetlana Radulović. Beograd: BIGZ, 1972.
Kovač, Zvonko. Poetika Miloša Crnjanskog. Rijeka: Izdavački centar Rijeka, 1988.
Krleža, Miroslav. „Evropa danas“. Evropa danas, eseji i članci III. Sarajevo: Oslobođenje, 1979.
Lasić, Stanko. Krležologija ili Povijest kritičke misli o Miroslavu Krleži: Knjiga druga, O moralnoj strukturi i totalitarnoj svijesti. Zagreb: Globus, 1989.
Lasić, Stanko. Mladi Krleža i njegovi kritičari (1914–1924). Zagreb: Globus, 1987.
Milošević, Nikola. Roman Miloša Crnjanskog. Beograd: Nolit, 1988.
Moris, Dejvid. Bolest i kultura u postmodernom dobu. Beograd: Clio, 2008.
Petrović, Predrag. „Gde su grobovi starih romana?, Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog“. Avangardni roman bez romana. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, 2017.
Raičević, Gorana. „Sumatraizam – u traganju za zemaljskom srećom“. Miloš Crnjanski: poezija i komentari. Ur. Dragan Hamović. Beograd: Institut za književnost i umetnost, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu; Novi Sad: Matica srpska, 2013.
Sontag, Suzan. Bolest kao metafora. Beograd: Rad, 1983.
Šmale, Volfgang. Istorija evropske ideje. Beograd: Clio, 2003.
Špengler, Osvald. Propast Zapada I. Beograd: Književne novine, 1989.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
