Лица смрти
Концептуализација гроба и смрти у класичном фолклору и фолклору НОБ–а
Сажетак
Гроб у гори архетипски је мотив, присутан на широком словенском ареалу у различитим жанровима (бајка, усмена епика, балада и др.). Мотив укорењен у фундаменталне матрице мишљења и основни модел простора (вертикала; гора / шума) имао је истовремено свој историјски лик, што је, несумњиво, био фактор његовог упорног опстајања и виталности у свим слојевима традиције: на сличан начин осмишљава се хајдучки гроб у класичној десетерачкој епици, гроб италијанског партизана у „култној“ песми O Bella ciao и у лирским варијантама из НОБ-а. Потоњи слој певања пратио је у великом делу корпуса и концепт умирања с радошћу и пркосом, особене глорификације смрти која (безименог) појединца жртвује колективном добру. Иако ни старијим епским слојевима није страна смрт „за идеју“ („За крст часни и вјеру ришћанску“), у песмама о НОБ-у померен је идеолошки фокус (с вере на државу и Партију) и, много интензивније него у класичној епици – на култ вође. Новина у певању о НОБ-у јесу, међутим, страдања великих размера без могућности отпора, злочини ван боја, масовне смрти и гробнице невиних (деца, старци, жене), страни класичном певању о епским сукобима (ратовима), што је у великој мери преосмислило и однос према смрти. У певању о јамама и логорима смрт је добила нови лик, а гроб нову форму.
Референце
IZVORI
Beg. – Srpske narodne pjesme iz Like i Banije [Zagreb, 1885]. Prir. Nikola Begović. Beograd: Udruženje Srba iz Krajine i Hrvatske, 2001 [fototipsko izdanje].
Bogišić – Narodne pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa. Sabrao i na svijet izdao Valtazar Bogišić. Knjiga prva sa raspravom o „bugaršticama“ i s rječnikom [Biograd, 1878]. Gornji Milanovac: LIO, 2003.
BV – Iz folklorne riznice Bosanske vile: epsko-lirske pjesme II. Prir. Jelenka Pandurević. Beograd: Institut za književnost i umetnost; Novi Sad: Matica srpska; Banja Luka: Matica srpska, Društvo članova Matice srpske u Republici Srpskoj, 2015.
Ćan. – Narodne pjesme, poslovice i slike iz života i običaja Srba na Kordunu. Knjiga II. Prir. Stanko Opačić Ćanica. Zagreb: Prosvjeta, 1987.
Dimitrijević, Sergije. Crnogorske i leskovačke narodne pesme oslobodilačkog rata i revolucije. Srpski etnografski zbornik 79. Beograd: Naučno delo, 1967.
ER – Erlangenski rukopis. Prir. Mirjana Detelić, Snežana Samardžija, Lidija Delić, Branislav Tomić. Monumenta Serbica Link 30. 11. 2019.
KH I–II – Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini I–II. Sabrao Kosta Hörmann 1888–1889. Sarajevo: Kušan, 1933.
KH III – Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini. Iz rukopisne ostavštine Koste Hermana. Redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine. 1966.
Krstić, Branislav. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU, 1984.
MH I–IX – Hrvatske narodne pjesme. Zagreb: Matica hrvatska, 1890–1940.
Mil. – Bъlgarski narodni pesni. Sьbrani ot Dimitьr i Konstantin Miladinovi. Varna: EI „LiterNet“, 2007. [Zagreb, 1861] Link 13. 8. 2020.
Pavlica, Dane. Sa Papuka, sa planine. Slavonska Požega: Savez udruženja boraca NOR-a, 1974.
SANU II–IV – Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića. Prir. Vladan Nedić i Živomir Mladenović. Beograd: SANU, 1974.
Vuk I–IV – Srpske narodne pjesme I–IV. Skupio ih Vuk Stef. Karadžić. Beograd: Prosveta, 1975–1988.
Vuk V – Srpske narodne pjesme. Knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme. Skupio ih Vuk Stef. Karadžić. Biograd: Štamparija Kraljevine Srbije, 1898.
Vukanović, Tatomir. Srpske narodne partizanske pesme. Vranje: Narodni muzej u Vranju, 1966.
Zlat. – Narodne pesme i basme Južne Srbije. Prir. Momčilo Zlatanović. Beograd: SANU, 1994.
Zlat. – Sija zvezda. Narodne pesme oslobodilačke borbe i socijalističke izgradnje. Prir. Momčilo Zlatanović. Niš: Gradina, 1974.
LITERATURA
Agapkina, Tatjana. „Drvo“. Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik. Ur. Svetlana Tolskoj i Ljubinko Radenković. Beograd: Zepter Book World, 2001, 161–163.
Ajdačić, Dejan. Prilozi proučavanju folklora balkanskih Slovena. Beograd: Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture, 2004.
Borozan, Igor. „Kultura smrti u srpskoj građanskoj kulturi 19. i prvim decenijama 20. veka“. Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Prir. Ana Stolić i Nenad Makuljević. Beograd: Clio, 2006, 889–983.
Bošković-Stulli, Maja. Pjesme, priče, fantastika. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske, Zavod za istraživanje folklora, 1991.
Čajkanović, Veselin. Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Priredio i dopunio Vojislav Đurić. Beograd: Srpska književna zadruga, SANU, 1985.
Čajkanović, Veselin. Stara srpska religija i mitologija. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije 5. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon, 1994v.
Čajkanović, Veselin. Studije iz srpske religije i folklora 1910–1924. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije 1. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon, 1994a.
Čajkanović, Veselin. Studije iz srpske religije i folklora 1925–1942. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije 2. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon, 1994b.
Delić, Lidija. „Junačka epika kao Living Human Treasure: mogućnosti i ograničenja“. Liceum 18 (2017): 47–58.
Detelić, Mirjana. „Grob u gori (Sadejstvo prostornog i biljnog kodiranja u epici)“. Bilje u tradicionalnoj kulturi Srba. Priručnik folklorne botanike. Ur. Zoja Karanović i Jasmina Jokić. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013a. 99–118.
Detelić, Mirjana. „Zelena jabuka u epskim pesmama“. Zbornik u čast Mariji Kleut. Ur. Svetlana Tomin, Ljiljana Pešikan-Ljuštanović i Nataša Polovina. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013b. 51–72.
Đorđević Belić, Smiljana. Postfolklorna epska hronika. Žanr na granici i granice žanra. Beograd: Čigoja štampa, Institut za književnost i umetnost, 2016.
Frejdenberg, Olga Mihajlovna. Mit i antička književnost. Beograd: Prosveta, 1987.
Garonja Radovanac, Slavica. „Partizanske narodne pesme iz Slavonije – iskustvo terenskog istraživanja osamdesetih godina 20. veka“. Savremena srpska folkloristika VI. Ur. Danijela Petković i Boško Suvajdžić. Beograd: UFS, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“; Tršić: Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, 2019, 121–144.
Ivanov, Vjačeslav S. „Kategorija ʼvidljivoʼ – ʼnevidljivoʼ u tekstovima arhaičnih kultura“. Treći program (1979): 397–401.
Jokić, Jasmina. „Obredna pozadina jedne dečije pesme (Umre, umre Rajole)“. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 39. 2 (2010): 103–111.
Jovanović, Bojan. Duh paganskog nasleđa u srpskoj tradicionalnoj kulturi. Novi Sad: Svetovi, 2000.
Kasirer, Ernst. Filozofija simboličkih oblika. Drugi deo: Mitsko mišljenje. Novi Sad: Dnevnik, Književna zajednica Novog Sada, 1985.
Kleut, Marija. „’Mali Radojica’ u krugu varijanata i tema o šamanu“. Žanrovi srpske književnosti: poreklo i poetika oblika 2. Ur. Zoja Karanović i Selimir Radulović. Novi Sad: Filozofski fakultet, Orfeus, 2005, 7–19.
Lakoff, George, Mark Johnson. Methaphors We Live By. Chichago, London: University of Chicago Press,1980.
Lasek, Agnješka. „Medijatorske granice u svadbenim pesmama Južnih Slovena“. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 53. 1–3 (2005): 179–252.
Loma, Aleksandar. Prakosovo. Slovenski i indoevropski koreni srpske epike. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2002.
Marjanić, Suzana. „Duša kao postmortalna ptica: južno/slavenske folklorne predodžbe o duši–ptici i/ili ptici–duši“. Ptice: književnost, kultura. Ur. Dragan Bošković i Mirjana Detelić. Liceum 14 (2011): 27–49.
Meletinski, E. M. Poetika mita. Beograd: Nolit, s. a.
Morin, Edgar. Čovek i smrt. Beograd: BIGZ, 1981.
Nodilo, Natko. Stara vjera Srba i Hrvata. Split: Logos, 1981.
Pavićević, Aleksandra. „Spomenici i/ili grobovi – Sećanje na smrt i/ili dekoracija“. Spomen mesta – istorija – sećanja. Ur. Aleksandra Pavićević. Beograd: Etnografski institut SANU, 2009, 47–60.
Pavlović, Miodrag. Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji. Beograd: Prosveta, 2000.
Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana. „Kuća neobična. Prostor groba u usmenom pesništvu“. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 62. 1 (2014): 7–24.
Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana. „Rodni aspekti usmene tužbalice“. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 67. 1 (2019): 197–219.
Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana. Stanaja selo zapali. Ogledi o usmenoj književnosti. Novi Sad: Dnevnik, 2007.
Popović Nikolić, Danijela. Drugi svet. Studije o demonološkim predanjima i tužbalicama. Niš: Filozofski fakultet, 2016.
Radulović, Nemanja. „Drvo sveta. Problem poetike jednostavnih oblika na primeru jedne formulne slike“. Živa reč. Ur. Mirjana Detelić i Snežana Samardžija. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2011, 535–550.
Radulović, Nemanja. „Vizuelni karakter usmene formulativnosti“. Književna istorija 46. 152 (2014): 205–240.
Radulović, Nemanja. Slika sveta u srpskim narodnim bajkama. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2009.
Samardžija, Snežana. „Slojevi jedne metafore (Između kalendarske godine i patrijarhalne zadruge)“. Godišnjak Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima 2 (2006): 39–73.
Samardžija, Snežana. „Tankovrha jela i zelen bor. Napomene uz zimzeleno drveće u narodnoj poeziji“. Bilje u tradicionalnoj kulturi Srba II. Ur. Zoja Karanović. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2014, 5–18.
Sofrić, Pavle. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Beograd: Sv. Sava, 1912.
Šubert, Gabrijela. „Metode Talfjinog kulturnog posredovanja“. Talfj i srpska književnost i kultura. Ur. Vesna Matović i Gabrijela Šubert. Beograd: Institiut za književnost i umetnost, 2008, 133–146.
Turner, Mark and Gilles Fauconnier. The Way We Think. Conceptual Blending and the Mindʼs Hidden Complexities. New York: Basic Books, 2002.
Vukmanović, Ana. „Drvo–znak svog/tuđeg prostora u usmenoj lirici“. Filološke studije 16. 1 (2018): 81–97.
Vukmanović, Ana. „Oživljeni pejzaž groblja. Konceptualizacije smrti u usmenoj lirici“. Folkloristika 1. 2 (2016): 65‒82.
Zečević, Slobodan. Kult mrtvih kod Srba. Beograd: „Vuk Karadžić“, Etnografski muzej, 1982.
Zlatković, Branko. „Motiv banalne smrti junaka u usmenim kazivanjima“. Akteuelnost tradicije. Zbornik u čast Mariji Kleut. Ur. Svetlana Tomin, Ljiljana Pešikan-Ljuštanović i Nataša Polovina. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013, 241–249.
Zorić, Damir. Tradicijski oblici seoskih grobova i nadgrobnih spomenika na području Jugoslavije. Magistarski rad. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1987.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
