Povedke NOB skozi prizmo intertekstualnosti
Сажетак
У чланку се анализира 55 приповедања о НОБ-у из 42. књиге збирке Гласови, која је настала као резултат систематичног сакупљања књижевног фолклора на словеначком етничком подручју под уредништвом проф. др Марије Станоник. Разматрање се ослања на теорију интертекстуалности коју у словеначкој науци о књижевности развија Марко Јуван, ослањајући се на научна сазнања Јулије Кристеве и Михаила Бахтина. Посебна пажња посвећује се интерпретацији компонената системског историјског предлошка и односа вредновања који се успоставља између предлошка и средине у којој настаје текст. У наративима који тематизују НОБ на историјски предложак упућују експлицитни показатељи. Историјски предложак се репродукује у средишњим мотивима (партизанство, мобилизација у немачку војску, живот цивилног становништва током Другог светског рата, усташе, прогнаници), а елементе предлошка могу преносити и споредни мотиви. Приповедачи често у приповедање уносе властита искуства, коментаришу и додатно објашњавају догађаје, резимирају, некада изражавају сумњу или чак признају властито незнање, тј. непознавање догађаја. У приповедањима је углавном остварена асимилацијска цитирана перспектива и потврђивање историјског предлошка. Слагање са предлошком приповедачи наглашавају помињајући приповедача претходног текста, именовањем непосредних учесника у догађају, описивањем ближњег места догађаја или једноставним коментаром у финалној позицији.
Референце
Hrobat, Katja. Ko Baba dvigne krilo. Prostor in čas v folklori Krasa. Ljubljana: Znanstvena založba filozofske fakultete, 2010.
Ivančič Kutin, Barbara. Živa pripoved v zapisu: kontekst, tekstura in prekodiranje pripovedi Tine Kravanja iz Bavšice. Ljubljana: Založba ZRC, ZRC SAZU, 2011. Crossreff
Javornik, Marjan in Alenka Dermastia (ur.). Enciklopedija Slovenije 5. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1991.
Juvan, Marko. Intertekstualnost. Ljubljana: DZS, 2000.
Mrvič, Stane in Janez Kos. Pomniki narodnoosvobodilnega boja na območju občine Sevnica. Sevnica: Občinska konferenca SZDL, 1989.
Palavestra, Vlajko. Historijska usmena predanja iz Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Buybook, 2004.
Risteski, Ljupčo. "The Category of Linear (Historical) Time in the Traditional Culture of Macedonians". Space and Time in Europe: East and West, Past and Present. Ed. Mirjam Mencej. Ljubljana: Oddelek za etnologijo in kulturno antropologijo, Filozofska fakulteta, 2008, 199-212.
Rudan, Evelina. "Authentication Formulae in Demonological Legends". Narodna umjetnost 43.1 (2006): 89-111.
Savnik, Roman, France Planina in Živko Šifrer (ur.). Krajevni leksikon Slovenije. Repertorij z uradnimi, topografskimi, zemljepisnimi, zgodovinskimi, kulturnimi, gospodarskimi in turističnimi podatki vseh krajev Slovenije. Ljubljana: Državna založba Slovenije,1968.
Stanonik, Marija. "Kategorija časa v slovenski slovstveni folklori". 36. seminar slovenskega jezika, literature in kulture. Zbornik predavanj. Ur. Irena Orel. Ljubljana: Oddelek za slovanske jezike in književnosti, Filozofska fakulteta Ljubljana, 2000, 191-224.
VM - Vidmar Mandič, Breda. Kar nej rejs, se neč ne guvuri. Ljubljana: Celjska Mohorjeva družba, 2013.

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).