Ташана Боре Станковића на сцени Народног позоришта
Сажетак
У првом делу рада разматрају се основне поетичке, драматуршке и жанровске одлике драме Ташана Борисава Боре Станковића, као и хришћански подтекст радње (искупљење греха посредством жртвовања за другог, за умоболног Парапуту). У другом и најопширнијем делу рада, из театролошке и књижевноисторијске перспективе тумачи се рецепција позоришне критике обе поставке Ташане у Народном позоришту, у Београду (1927. и 1972). Критика није запазила важне драматуршке одлике драме, њено усмерење ка модернијој форми (драматургија стања) и значењске слојеве радње (богопознање, радост у служењу, трансформација лика). Скреће се пажња на то да прва поставка није донела интегрални текст, тј. да није изведен завршни, пети чин, што је у битној мери усмерило рецепцију критике, а потом утицало на касније историчаре позоришта. Друга поставка укључила је и пети чин драме, чиме се заокружује значење радње, али интегрално изведени текст није у већој мери изменио естетске судове критике. У раду се указује и на Станковићев допринос развоју модерног драмског писма.
Референце
Станковић, Борисав. Ташана. Истраживачко-документациони центар, Народно позориште. Београд, сиг. 1144, 1927.
Станковић, Борисав. Коштана, Ташана, Јовча. Прир. Драгутин Костић. Београд: Одбор за издавање дела Борисава Станковића, 1928.
Станковић, Борисав. Драме. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1980.
Аноним. „Драме Борисава Станковића. Поводом друге свеске Дела Борисава Станковића“. Време 17.6 (1928): 2.
Анђелковић, Сава. Дидаскалије (Од Стерије до савремене српске и јужнословенске драме). Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2022.
Алексић, Драган. „Господин Бора Станковић говори о својој новој драми ’Ташани’ која ће као и ’Коштана’ некада пред нама васкрснути старо Врање“. Време 5.6 (1927): 4.
Богдановић, Милан. „’Ташана од Борисава Станковића“. Српски књижевни гласник (н. с.) 16.7 (1927): 448–450.
Влатковић, Драгољуб. Убава мома род нема: Коштана на сцени 1900–1975. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 1979.
Волк, Петар. „Старо и ново“. Књижевне новине 429, 16.12 (1972): 6.
Григоровић, Бора. „Основне идеје сценске реализације ’Ташане’“. Позоришна култура 4, септембар–октобар (1972): 26–27.
Грол, Милан. „Станковићев јубилеј“. Позоришне критике и есеји. Прир. Зоран Т. Јовановић. Београд: Народно позориште – Музеј позоришне уметности Србије – Позоришни музеј Војводине – КИЗ Алтера, 2007.
Милићевић, Живко. „’Ташана’ г. Б. Станковића“. Политика 3. 7. 1927: 9.
Мирковић, Милосав. „’Ташана’ није ’Јерма’“. Политика Експрес 23. 11. 1972:12
Живојиновић, Велимир Масука. „’Ташана’ Боре Станковића“. Мисао 24.5–6 (1927): 372–375.
Милошевић, Александра. Сто година Коштане на српским сценама (1900–2000). Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 2001.
Палавестра, Јован (Ј. П.). „’Ташана’ Боре Станковића (Из прашине старих рукописа)“. Реч 975, 3.7 (1927): 2.
Пауновић, Синиша. Писци изблиза. Београд: Просвета, 1958.
Пауновић, Синиша. „’Ташанин’ повратак“. Позоришна култура 4, септембар–октобар (1972): 28–29.
Пашић, Феликс. „Ни бивше ни ововременско“. Борба 328, 27.11 (1972):7.
Пејчић, Александар. Поетика заплета: трагедија, комедија, драма. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2019.
Первић, Мухарем. „Између драме и комада с певањем“. Политика 21247, 27.11 (1927): 10.
Пешић, Миодраг М. (М. П.). „Премијера ’Ташане’ од г. Боре Станковића“. Воља 3.1 (1927): 67.
Саразак, Жан-Пјер. Поетика модерне драме. Прев. Мирјана Мио чиновић. Београд: Клио, 2015.
Сонди, Петер. Теорија модерне драме. Прев. Дринка Гојковић. Београд: Лапис, 1995.
Стојковић, Живорад. „Напомене и прилози“. Драме. Б. Станковић. Београд: Просвета, 1980. 363–384.
Стојковић, Боривоје. „Историјски преглед српске позоришне критике“. Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, допуне и казала. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 2018. 29–108.
Чекић, Милутин. „Премијера ’Ташане’ од Борисава Станковића“. Време 3.7 (1927): 9.
Вучковић, Радован. Модерна драма. Београд: Службени гласник.
Волк, Петар. Преображење. Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године. Београд: Алтера – Фонд „Милан Ђоковић“ – Музеј позоришне уметности Србије – Народно позориште, 2009.
Годишњак Народног позоришта 1926/1927. Народно позориште. Београд: „Гундулић“, 1927.
Годишњак Народног позоришта 1928–1932. Народно позориште. Бео- град: „Гундулић“, 1932.
Ђорђевић, Бојан. Летопис културног живота Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1926–1928. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2023.
Милановић, Олга. Неимари српског позоришта. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 1997.
Михајловић, Драгољуб. Старо Врање у стваралаштву Борисава Стан ковића. Врање 1975.
Караић, Нада. „Станковићеве драме ’Ташана’ и ’Јовча’ и њихови приповедни предлошци“. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 32–33, 2005: 71–100.
Клоц, Фолкер. Затворена и отворена форма у драми. Прев. Дринка Гојковић. Београд: Лапис,1995.
Стојковић, Боривоје. Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба II. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 2015.
Цветковић, Сава В. Репертоар Народног позоришта у Београду 1868–1965. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 1966.
Пауновић, Синиша. Бора Станковић и Бранислав Нушић иза завесе. Београд: Народна књига, 1985.
Позориште (ур. Петар Волк). Београд: Музеј позоришне уметности Ср- бије, 1975.
Станковић, Бора. Ташана (1. јул 1927), плакат. Народно позориште. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, инв. бр. 13995.
Станковић, Бора. Ташана (19. новембар 1972), плакат. Народно позо- риште. Истраживачко-документациони центар Народног позо- ришта, инв. бр. /- .
Стевановић, Јелица. Народно позориште у огледалу времена (Листови и часописи у издању Народног позоришта у Београду), I–II. Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 2022.
Ћосић, Бранимир. Десет писаца – десет разговора. Прир. Јован Пејчић. Београд: Службени гласник, 2012.
Сва права задржана (c) 2026 Aleksandar S. Pejčić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
