Дјело Борисава Станковића у издањима сабраних и изабраних дјела и едицијама српске књижевности
Сажетак
У студији је указано на присутност Борисава Станковића (1876–1927) и његовог књижевног дјела у издањима сабраних и изабраних дјела, као и кључним едицијама српске књижевности. Издвојена су значајнија издања: Сабрана дела Борисава Станковића (1928–1932), Сабрана дела Борисава Станковића (1956–1957), Сабрана дела Борисава Станковића (1970, 1980, 1983, 1985, 1987, 1991). Размотрене су репрезентативне едиције: Српска књижевност у сто књига (прво издање 1958–1966; друго издање 1969–1972), Српска књижевност – роман (1982), Српска књижевност – драма (1987), као и Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“ (2012). У оквиру ових издања уочава се висок степен текстолошке обраде и присуство репрезентативних уводних студија, које потврђују значај и домете Станковићевог опуса у српској књижевности краја ХIХ и прве трећине ХХ вијека.
Референце
Алексић, Милан. „Андрић у Колу“. Плаве очи српске књижевности. Коло СКЗ као огледало развоја српске књижевности и језика, коло CXIV, књига 769. Београд: Српска књижевна задруга, 2022. 235–246.
Бајчетић, Предраг. „Подаци о текстовима“. Борисав Станковић. Драме. Српска књижевност – драма, књига број 14. Београд: Нолит, 1987. 266–273.
„– – –“ „Подаци о извођењима“. Борисав Станковић, Драме. Српска књижевност – драма, књига број 14. Београд: Нолит, 1987. 274–280.
Влатковић, Драгољуб. „Досадашња издања Станковићевих сабраних дела“. Врањски гласник, број 14–15. Врање: Народни музеј у Врању, 1982. 297–318.
„– – –“ „Досадашња издања Станковићевих сабраних дела“. Борисав Стан ковић у Врањском гласнику, зборник радова. Прир. Сунчица Денић. Врање: Књижевна заједница „Борисав Станковић“, 2010. 265–266. Ковачевић, Божидар и Тартаља, Гвидо. „Напомене“. Борисав Станко- вић. Сабрана дела, књига прва. Прир. Божидар Ковачевић и Гвидо Тартаља. Београд: Просвета, 1956. 741.
Костић, Драгутин. „Редакторова напомена“. Газда Младен, Певци. Дела Борисава Станковића, друга књига. Прир. Драгутин Костић. Београд: Одбор за издавање Дела Борисава Станковића, 1928. 199–204.
„– – –“ „Напомене редакторове“. Моји знанци, Наступ, Печал. Дела Борисава Станковића, шеста књига. Прир. Драгутин Костић. Београд: Одбор за издавање Дела Борисава Станковића, 1928. 80.
Лесковац, Младен. „Биографски подаци о писцу“. Борисав Станковић. Приповетке. Српска књижевност у сто књига, друга књига. Прир. Младен Лесковац. Београд – Нови Сад: Српска књижевна задруга – Матица српска, 1959. 319–320.
Максимовић, Горан. „Едиција и памћење“. Критичка перспектива. Вишеград: Андрићев институт, 2021. 34 - 37.
Недић, Марко. „Приређивачке напомене“. Борисав Станковић. Прир. Марко Недић. Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“, друго коло, књига 51. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2010. 369–370.
Павловић, Владислав. „Дела Борисава Станковића на страним јези- цима“. Борисав Станковић у Врањском гласнику, зборник радова. Прир. Сунчица Денић. Врање: Књижевна заједница „Борисав Станковић“, 2010. 202–208.
Пауновић, Синиша. „Записи и причања о Борисаву Станковићу“. Писци изблиза. Београд: Просвета, 1958. 295–297.
Петковић, Новица. „Напомена о тексту“. Борисав Станковић. Нечиста крв. Прир. Новица Петковић. Српска књижевност – роман, књига 18. Београд: Нолит, 1982. 249–255.
Симоновић, Риста. Живот и књижевно дело Борисава Станковића, друго издање. Београд: Библиотека града Београда, 2007. 147.
Станковић, Борисав. „Писма“. Сабрана дела, књига друга. Прир. Божи- дар Ковачевић и Гвидо Тартаља. Београд: Просвета, 1957. 761–791.
„– – –“ „Забушанти“. Прир. Драгољуб Влатковић. Београд: Књижевна историја 2.6 (1969): 437–470.
Стипчевић, Светлана. Књижевни архив Српске књижевне задруге. Коло, LХХV, књига 501. Београд: Српска књижевна задруга, 1982. 520–521.
Стојковић, Живорад. „Предговор“. Стари дани, Божји људи. Сабрана дела Борисава Станковића, књига прва. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 5–6.
„– – –“ „Напомене и прилози“. Коштана, Ташана. Сабрана дела Борисава Станковића, књига четврта. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 301–309.
„– – –“ „Уз Сабрана дела Борисава Станковића“. Борисав Станковић. Печал. Сабрана дела Борисава Станковића, књига шеста. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 397–404.
„– – –“ „Напомене и прилози“. Коштана, Ташана. Сабрана дела Борисава Станковића, књига четврта. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 301–309. „Напомена“. Нечиста крв. Сабрана дела Борисава Станковића, књига трећа (треће издање). Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1980. 327–346.
„– – –“ „Напомене и прилози“. Коштана, Ташана. Сабрана дела Борисава Станковића, књига четврта. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 301–309. „Напомена“. Из Београда. Дела Борисава Станковића, књига шеста (четврто издање). Прир. Живорад Стојковић. Београд: „Светозар Марковић“ – БИГЗ, 1983. 323–334.
„– – –“ „Напомене и прилози“. Коштана, Ташана. Сабрана дела Борисава Станковића, књига четврта. Прир. Живорад Стојковић. Београд: Просвета, 1970. 301–309. „Уз ово издање Дела Борисава Станковића“. О Борисаву Станковићу. Дела Борисава Станковића, књига осма (четврто издање). Прир. Живорад Стојковић. Београд: „Светозар Марковић“ – БИГЗ, 1983. 285–326.
Тартаља, Гвидо. Српска књижевна задруга под окупацијом. Београд 1945, 56.
Фуртула, Катарина. „Српска модерна и књижевност авангарде у Колу“. Плаве очи српске књижевности. Коло СКЗ као огледало развоја српске књижевности и језика, коло CXIV, књига 769. Београд: Српска књижевна задруга, 2022. 52–67.
Сва права задржана (c) 2026 Goran Maksimović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
