Саживљавање са не-људским у савременој дигиталној  књижевности

Tijana Parezanović

Tijana Parezanović Алфа БК универзитет - Факултет за стране језике https://orcid.org/0000-0003-4352-5571

Кључне речи: дигитална књижевност, животна средина, наративна емпатија, Еверест Пипкин, Џеј Ар Карпентер, паратекст, онеобичавање

Сажетак

Животна средина и однос између људског и не-људског че
ста је тема у радовима који се последњих година налазе у конкуренцији
за Награду за писање у новим медијима. Међу њима можемо издвојити
лауреаткиње за 2016. годину, чувену канадско-британску уметницу Џеј
Ар Карпентер (која се у готово свим делима бави хидросфером), и, за
2022. годину, младу америчку уметницу Еверест Пипкин. Користећи
њихове победничке радове као илустрацију (Карпентер, Скупљање облака; Пипкин, Анонимна животиња) и ослањајући се на сродност из
међуматеријалне и афективне екокритике, размотрићемо следеће истраживачко питање: Како дигитална књижевност, кроз специфичне видове
наративне материјализације и имерзивност која јој је својствена, пружа
погодну платформу за разматрање и потенцијални развој наративне
емпатије? Књижевност рођена као дигитална поседује разноврснија на
ративна средства за „отелотворење“ тема којима се бави, а самим тим и
могућност да читаоце чвршће повеже са њима. У контексту поменутих
дела нагласак је на уосећавању или саживљавању читаоца са не-људским
ентитетима животне средине, превасходно животињама. Читалац се
смешта у позицију животиње, виртуелну интеракцију са животном средином, или виртуелну шетњу кроз пределе природе, помоћу литерарних
аспеката дигиталних наратива, као што су паратекст, онеобичавање, или
начин приповедања. Указујући на рањивост, несталност и (не)одрживост како животне средине и живих бића, тако и технологије, оба дела
учвршћују значај фиктивних наратива и за материјалне аспекте окру
жења и за афективни однос човека према њему.

Референце

Carpenter, J. r. The Gathering Cloud, 2016. <https://luckysoap.com/

thegatheringcloud/> 21. 1. 2026.

Pipkin, everest. Anonymous Animal, 2022. <https://anonymous-animal.

neocities.org/> 21. 1. 2026

Adamczewski, tymon. “(Im)Material Geographies: From Poetics of

terraforming to earth Scripts”. Anglica: An International Journal of

English Studies, 32.3 (2023): 87–102.

Anderson, Benedict. Imagined Communities: Reflections on the Origin and

Spread of Nationalism. London – New York: Verso, 2006.

Bal, Mieke. Narratology: Introduction to the Theory of Narrative. toronto /

Buffalo / London: University of toronto Press, 2017.

Bajohr, Hannes. “Algorithmic empathy: on two Paradigms of Digital

Generative Literature and the Need for a Critique of AI Works”. Media

Culture and Cultural Techniques Working Papers, 4 (2020). DoI: 10.5451/

unibas-ep79106.

Bell, Alice and Astrid ensslin. “’I know what it was. You know what it was’:

Second-Person Narration in Hypertext Fiction”. Narrative, 19.3 (2011): 311

Bladow, Kyle and Jennifer Ladino (eds.). Affective Ecocriticism: Emotion,

Embodiment, Environment. Lincoln, Ne: University of Nebraska Press,

Bukač, Zlatko. Digitalna književnost i videoigre. Zagreb: AGM, 2025.

Gordić Petković, Vladislava. Virtuelna književnost. Beograd: Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, 2004.

Hayles, N. K. Electronic Literature: New Horizons for the Literary. Notre Dame,

Indiana: University of Notre Dame, 2008.

Hight, Jeremy. “Locative Narrative”. Electronic Literature as Digital Humanities:

Contexts, Forms, & Practices. eds. Dene Grigar and James o’Sullivan.

New York: Bloomsbury Academic, 2021. 295–303.

Iovino, Serenella and Serpil oppermann (eds.). Material Ecocriticism.

Bloomington, IN: Indiana University Press, 2014.

Keen, Suzanne. “Narrative empathy”. The Living Handbook of Narratology.

eds. Peter Hühn et al. Hamburg: Hamburg University Press, 2013.

www-archiv.fdm.uni-hamburg.de/lhn/node/42.html> 21. 1. 2026.

Keen, Suzanne. Empathy and the Novel. oxford: oxford University Press, 2007.

Lahtinen, toni and olli Löytty. “on the Limits of empirical ecocriticism:

empathy on Non-Human Species and the Slow Violence of Climate

Crisis”. Green Letters: Studies in Ecocriticism 28.1–2 (2024): 77–90.

<https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/14688417.2024.2403416#

d1e271> 31. 3. 2026.

Miall, David S. “Neuroaesthetics of Literary reading”. Neuroaesthetics. eds.

Martin Skov and oshin Vartanian. Amityville, NY: Baywood Publishing,

233–247.

Parezanović, tijana. “Digitalna (meta)književnost”. Filološki vidici, 1. Ur. tijana

Parezanović i Melina Nikolić. Beograd: Alfa BK Univerzitet, 2021. 143–155.

Parezanović, tijana and Milena Stojanović. “Aspects of Literariness in New

Media Writing”. Belgrade English Language and Literature Studies, 17

(2025): 187–201.

Silva Pereira, Paulo. “Greening the Digital Muse: An ecocritical examination

of Contemporary Digital Art and Literature”. Electronic Book Review, 3

May 2020. DoI: 10.7273/v30n-1a73. <https://electronicbookreview.com/

publications/greening-the-digital-muse-an-ecocritical-examination-of

contemporary-digital-art-and-literature/> 31. 1. 2026.

Saračević, Narcis. Internet-književnost: Književni tekstovi u hipermedijalnom

sistemu. Sarajevo: University Press, 2017.

Van Dijk, Yra. “the Margins of Bookishness: Paratexts in Digital Literature”.

Examining Paratextual Theory and Its Applications in Digital Culture.

eds. Nadine Desrochers and Daniel Apollon. Hershey, PA: IGI Global

Scientific Publishing, 2014. 24–45. DoI: 10.4018/978-1-4666-6002-1.

ch002.