Мотив Изидиног вела у доба идеализма
Сажетак
У раду ће бити скициран историјат употребе топоса Изидине копрене у различитим фазама Гетеовог доба. Овај топос, изворно антички, развија се у просветитељству и на том фону најпре је коришћен у теоријским регистрима, у Кантовој Критици моћи суђења, као и у Шилеровим списима Послање Мојсијево и првом тексту О узвишеном, да би га потом Шилер етаблирао као поетски симбол у балади Слика под велом у Саису. Својом класичном баладом Шилер реагује на штурмундранговску преромантичну уметност и осећање света, а преосмишљавањем шилеровског симбола тајне под велом Новалис и Фридрих Шлегел реагују на културу вајмарске класике и Шилеров етички идеализам, заснивајући тиме романтичну духовност. Штурмундранговском култу безмерности и субјективне слободе, који, са своје стране, настаје као одговор на ограничења рационалне просвећености, Шилер намеће објективне корелативе, самеравајући слободу хумане индивидуе према објективности универзалног закона. Шилеровско ограничавање права људског хтења – Изидина тајна је забрањена – јенски романтичари разбијају изискујући од човека да себе потврди трансцендирањем самих мера – људско биће је дужно да афирмише своју слободу и открије надљудску тајну под копреном. Чин посезања за тајном под Изидиним велом, који Шилер мотивише као хибрис, а романтичари сагледавају као чин религијског откривења – илустративан је за промене идејних и уметничких парадигми у периоду европске повести од зреле просвећености, преко вајмарске класике, до романтичног идеализма.
Референце
Apulej. Zlatni magarac. Prev. Albin Vilhar. Beograd: Dereta, 2011.
Bürger, Gottfried August. ”Lenore”. Deutsche Balladen. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2012.
Eichner, Hans. Einleitung. In: Schlegel, Friedrich. Charakteristiken und Kritiken I (1796–1801). Kritische Friedrich Schlegel -Ausgabe, Bd. 2. Hrsg. von Hans Eichner. München – Paderborn – Wien: Verlag Ferdinand Schöningh; Zürich: Thomas-Verlag, 1967.
Dilthey, Wilhelm. Leben Schleiermachers. Berlin: Verlag von Georg Reimer, 1870.
Goethe, Johann Wolfgang von. Faust, Der Tragödie erster und zweiter Teil, Urfaust. Hrsg. von Erich Trunz. München: Verlag C. H. Beck, 2010.
Goethe, Johann Wolfgang von. ”Der Schatzgräber”. Deutsche Balladen. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2012.
Hamburger, Käte. Logika književnosti. Prev. Slobodan Grubačić. Beograd: Nolit, 1976.
Haym, Rudolf. Die romantische Schule – ein Beitrag zur Geschichte des deutschen Geistes. Berlin: Verlag von Rudolph Gaertner, 1870.
Haywood, Bruce. Novalis: The Veil of Imagery – A Study of the Poetic Works of Friedrich von Hardenberg (1772–1801). ’s Gravenhage: Mouton & Co, 1959.
Hölty, Ludwig Heinrich Christoph. ”Die Nonne”. Deutsche Balladen. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2012.
Kant, Immanuel. Die drei Kritiken. Köln: Anaconda Verlag GmbH, 2011.
Kayser, Wolfgang. Geschichte der deutschen Ballade. Berlin: Junker und Dünnhaupt Verlag, 1936.
Korff, Hermann August. Geist der Goethezeit, Bd. 2: Zweiter Teil – Klassik. Leipzig: Verlagsbuchhandlung von J. J. Weber, 1930; Bd. 3: Dritter Teil – Frühromantik, Leipzig: S. Hirzel Verlag,1949.
Laufhütte, Hartmut. ”Nachwort”. Deutsche Balladen. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2012.
Novalis. Werke. Hrsg. von Gerhard Schulz. München: Verlag C. H. Beck, 2013.
Plutarch. Über Isis und Osiris. Übers. und hrsg. von Gustav Parthey. Berlin: Nicolaische Buchhandlung, 1850.
Schiller, Friedrich. ”Die Sendung Moses, aus der Thalia”. Kleinere prosaische Schriften, I Theil. Leipzig: Siegfried Leberecht Crusius, 1792.
Schiller, Friedrich. Über das Schöne und die Kunst. München: DTV Verlag, 1984.
Schlegel, Friedrich. Charakteristiken und Kritiken I (1796–1801). Kritische Friedrich Schlegel-Ausgabe, Bd. 2. Hrsg. von Hans Eichner. München – Paderborn – Wien: Verlag Ferdinand Schöningh; Zürich: ThomasVerlag, 1967.
Schlegel, Friedrich. Dichtungen. Kritische Friedrich Schlegel-Ausgabe, Bd. 5. Hrsg. von Hans Eichner. München – Paderborn – Wien: Verlag Ferdinand Schöningh; Zürich: Thomas-Verlag, 1962.
Schleiermacher, Friedrich Daniel Ernst. Über die Religion. Reden an die Gebildeten unter ihren Verächtern. Verlag bei Johann Friedrich Unger. Berlin 1799.
Schleiermacher, Friedrich Daniel Ernst. Ueber die Religion. Reden an die Gebildeten unter ihren Verächtern. Leipzig: F. A. Brockhaus, 1868.
Schulz, Gerhard. Kommentarteil. In: Novalis. Werke. Hrsg. von Gerhard Schulz. München: Verlag C. H. Beck, 2013.
Strich, Fritz. Deutsche Klassik und Romantik. München: Verlag C. H. Beck, 1928.
Библија – Свето писмо Старога и Новога Завјета. Стари завјет по преводу Ђуре Даничића, Нови завјет по преводу Вука Стефановића Караџића и Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Николаја Велимировића. Шабац – Ваљево – Београд: Глас цркве, 2005.
Петровић, Вук. „Митопоетика будућности код јенских романтичара“. Folia linguistica et litteraria 46 (2023): 219–246.
Плутарх. Изида и Озирис. Прев. Иван Станковић. Београд: Пешић и синови, 2008.
Херодот. Херодотова историја. Прев. Милан Арсенић. Београд: Де- рета, 2009.
Шилер, Фридрих. Слика под велом у Саису. Прев. Вук Петровић. Бео градски књижевни часопис 76–79 (2025): 146–148.
Сва права задржана (c) 2026 Vuk M. Petrović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
