Italocentrične naracije egzila: povijest, identitet i književnost zadarskih Talijana
Сажетак
Rad analizira italocentrične naracije egzila u književnosti zadarskih Talijana, promatrajući egzodus sredinom 20. stoljeća ne samo kao povijesni događaj, već kao duboko identitetsko, emocionalno i pripovjedno iskustvo koje je oblikovalo specifičan književni diskurs. Rad pokazuje kako spomenuta zajednica u egzilu strukturira vlastitu prošlost, identitet i sjećanje kroz talijansku kulturnu matricu, pritom stvarajući prepoznatljiv sustav književnih obrazaca. Središnji dio rada usmjeren je na analizu opusa triju ključnih autora: Raffaelea Cecconija, Liane De Luca i Caterine Felici. Cecconijev fragmentarni opus otkriva egzil kao prostor kontemplacije, djela Liane De Luca oblikuju egzil kao intimnu memoriju, dok poezija Caterine Felici otkriva egzil kao dio svakodnevice. Komparativnom analizom utvrđuju se zajedničke poetske i identitetske odrednice: idealizirani Zadar kao mitski grad, fragmentarnost pripovijedanja, italocentrična rekonstrukcija kontinuiteta, jezik kao posljednji prostor pripadanja te emocionalna dvojnost nostalgije i melankolije. Zaključno, rad pokazuje kako književnost zadarskih Talijana u egzilu nadilazi lokalni okvir i okvir dijaspore te se uklapa u šire europske tokove književnosti egzila. Ona je istodobno dokument povijesne perforacije i autonomna poetika koja egzil pretvara u univerzalnu metaforu ljudske ranjivosti, identitetske nestabilnosti i potrage za unutarnjim domom.
Референце
Bhabha, Homi K. “DissemiNation: Time, Narrative, and the Margins of the Modern Nation”. The Location of Culture. London – New York: Routledge, 1994, pp. 139–170.
Cecconi, Raffaele. Calore. Trieste: Editrice La Corsara, 1971.
Cecconi, Raffaele. Ciò che ho visto girando il mondo: nei soliti luoghi o nei posti più strani. Udine: Campanotto Editore, 1999.
De Luca, Liana. Luoghi e tempi. Torino: Genesi Editrice, 1983.
De Luca, Liana. La magnifica desolazione. Torino: Genesi Editrice, 1990.
De Luca, Liana. Donne di carta. Torino: Genesi Editrice, 1999.
Felici, Caterina. Reciproco possesso. Padova: Rebellato, 1975.
Guillén, Claudio. “On the Literature of Exile and Counter-Exile”. Books Abroad, vol. 50, no. 2, 1976, pp. 271–280.
Monzali, Luciano. Gli italiani di Dalmazia e le relazioni italo-jugoslave nel Novecento. Venezia: Marsilio, 2015.
Nižić, Živko. ”Da un mare all’altro: Ritorno poetico alla patria di Raffaele Cecconi”. La battana, 42 (2005), 157–158.
Said, Edward W. “Reflections on Exile”. Reflections on Exile and Other Essays. Cambridge, MA: Harvard University Press, 2000.
Toth, Lucio. La casa di calle San Zorzi. Roma: Sovera Edizioni, 2008.
Сва права задржана (c) 2025 Nikolina Gunjević Kosanović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
