Између две сеобе – руски ампир на српском тлу
Сажетак
Појава ампир стила у српској архитектури, не представља директну рефлексију западног или средње европског утицаја као што би се по природи других архитектонских уплива на развој српског градитељства могло предпоставити, већ представља каснији, посредни одјек руске варијанте овог стила, који су у наш уметнички простор донели руски архитекти емигранти. Ограничен на период између 1920–1940 представља симболички поједностављен, уметнички феномен који носи снажан слој културне меморије везан за емигрантску заједницу. Руски ампир на српском тлу представља снажан печат руског идентитета који су у нашем окружењу оставили избегли руси између два егзодуса. Углавном неистражен, често поистовећен са средњеевропским класицизмом, руски ампир представља уметнички ексцес, екстериторијални одјек величанствене епохе, сада већ непостојећег царства, одакле је пристигло 43.000 избеглих и настанило се у Краљевини Југоавлсији, претежно у Београду где су чинили четвртину становништва двадесетих година. Прихваћени и упослени у свим областима јавног живота, декласирани и материјално осиромашени, но богатим духом, који су пренели у све сегменте нашег друштва, и ту остали све до нове недаће која их је покренула да иду даље, и да свој дом траже далеко од отаџбине коју су сад по други пут изгубили.
Референце
Алешина. Лилия, Ленинград и окрестности: Справочник–путеводитељ, Москва, Искусство, 1980.
Антанасијевић, Ирина. Русский дом в Белграде: история и память: к девяностолетию со дня открытия. Београд: Руски центар за науку и културу у Београду Руски дом; Руски научни институт, 2023.
Арсењев, Алексеј. Биографски именик руских емиграната. У: Сибиновић, М. Межински Ј. и Арсењев А. (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, том. II. Београд: Филолошки факултет у Београду, 1994.
Арсењев, Алексеј, Петербургские архитекторы Нови–Сада: К. П. Паризо де ла Валетт и Ю. Н. Шретер, Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежъя, Санкт–Петербург: Дмитрии Буланин Публ. 2008, 348–365.
Baudot, François. Empire Style. London: Thames & Hudson, 1999.
Boime, Albert. Art in an Age of Bonapartism, 1800–1815, A social history of modern art, Vol.2, Chicago: University of Chicago Press, 1990.
Борисављевић. Милутин. Архитект или инжењер?. Правда, 29. мај 1928, стр. 5.
Боровњак, Ђурђија. Российские архитекторы и инженеры – эмигранты в Белграде между двумя мировыми войнами. У: М. А. Васильева, Н. Ф. Гриценко, О. А. Коростелев, Т. В. Марченко и М. Ю. Сорокина (отв. секретарь), Ежегодник Дома русского зарубежя имени Александра Солженицына Москва: Дом русского зарубежья им. А.Солженицына, 2017, 46–60.
Боршчев, Кирил. „Обретење” Валерија Сташевског: каква је судбина задесила главног руског архитекту Београда, Балканист, Београд: 13. септембар 2022. <https://balkanist.rs/stasevski-sudbina-glavnog-ruskog-arhitekte-beograda/ >12.1.2026.
Брдар, Валентина. Од Париса до Брашована, архитектура јавних здања у Новом Саду између два светска рата, Нови Сад: Спомен–збирка Павла Бељанског, 2003.
Вуксановић–Мацура, Злата. Стамбена архитектура Ђорђа Павловића Коваљевског, Архитектура и урбанизам бр.43, Београд 2016, 17–28.
Грамата – повеља о зидању Руског Дома, Русский домъ имени Императора Николая II б Бълградъ, Београд 1933.
Данилов, В. С. „Эвакуация русской белой эмиграции из Югославии”, Кадетская перекличка, XI, бр. 28, 1981, 88–89.
Ђурђевић, Марина. Прилог проучавању делатности архитекте Валерија Владимировича Сташевског у Београду, Годишњак града Београда бр.45–46, Београд: Музеј града Београда 1998–1999, 151–171.
Ђурђевић, Марина. Урбанистичко–архитектонска делатност Ђорђа Павловича Коваљевског у Србији, Годишњак града Београда бр. 49–50, Београд: Музеј града Београда 2002–2003, 169–181.
Ђурић, Бобан. Из духовног живота руског Београда, Из живота руског Београда, Београд: Универзитет у Београду Филолошки факултет 2011.
Ђурић, Остоја. Шездесет година Руског дома Императора Николаја II у Београду (1933–1993). У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I. Београд: Филолошки факултет у Београду, 1994. 123–128.
Živanović, Milana. Sudbina nasleđa ruske emigracije u Jugoslaviji 1944–1945, Istorija 20. veka, God. 39, br. 1, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2021, str.77–98.
https://doi.org/10.29362/ist20veka.2021.1.ziv.77-98
Јаковљевић, Зоран. Два примера рестаурације фасада, Наслеђе I, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997. 99–104.
Јахонтов, Александар. Просен, Милан. Стваралаштво архитекте Николаја Васиљевича Васиљева и његов београдски опус (мај 1921–фебруар 1923. године), Наслеђе XIV, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2013. 115–133.
Јовановић, Миодраг. Краљ Александар и руски уметници, Руска емиграција у српској култури XX века, Београд: Филолошки факултет у Београду 1994, 93–97.
Јовановић, Мирослав. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд: Стубови културе. 1996.
Јовановић, Мирослав. Руска емиграција на Балкану (1920–1940), Београд: Чигоја. 2006.
Кадијевић, Александар, Допринос руских неимара емиграната српској архитектури између два светска рата, Руси без Русије – српски Руси, (ур. Бранковић Зоран), Београд: Дунај, Ефект, 1994, 242–254.
Кадијевић, Александар. Београдски опус архикта Романа Николајевича Верховскоја (1920-1941), Наслеђе II, Београд 1999.
Кадијевић, Александар. Естетика архитектуре академизма (XIX–XX век), Београд: Грађевинска књига, 2005.
Кадијевић, Александар. Основные исторические, идеологические и эстетические аспекты архитектуры русской эмиграции в Югославии 1920–1950–х гг.: исследование, интерпретация, оценка. У: О. Л. Лейкинд (отв. редактор), Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежя. Санкт–Петербург: "Дмитрий Буланин", 2008, 325–336
Кадијевић, Александар. Архитектура Београда у XIX и XX веку, Београд: Завод за уџбенике, Музеј града Београда, 2014.
Кадијевић, Александар. Југословенска архитектура између два светска рата (1918–1941): контексти и тумачења. Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет, 2023.
Кипроски, Сања. Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова, Нови Сад: Спомен–збирка Павла Бељанског, 2024.
Кириков, Борис. Архитектура Петербурга конца XIX — начала XX века. Еклектика, Модерн. Неокласицизам, Санкт Петербург: Коло, 2006.
Костоева, Викторија. Архитектор Роман Верховской и церковное зодчество в США 1930–1980–х годов, Докторска дисертација, Санкт Петербург 2022.
Максимовић, Бранко. Развој архитектуре у Србији од почетка XIX до почетка XX века, Београд: САНУ, 1967.
Марковић, Иван. У дому руског архутекте, југословенски опус архитекте Василија фон Баумгартена (1924–1940), Београд: Руски научни институт, 2024.
Миленковић, Тома. Руски инжењери емигранти у Србији 1919–1941. године, ПИНУС записи 2, Београд: Заједница техничких факултета Универзитета : Музеј науке и технике : Лола институт, 1995, 63–73.
Milenković, Tома. O broju ruskih inženjera u Jugoslaviji 1919–1941. Istorija XX veka 3, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012, 207–224.
Милошевић, Данијела. Архитекта Петар Ј. Поповић (1873–1945), докторска дисертација, Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2019.
Најлепша фасада у Београду, Политика 25. јануар 1924, 4.
Палата Главног Генералштаба. Време, 13. децембар 1928. стр. 5.
Половина, Горан. Архитектура класицизма у Србији XIX и XX века, докторска дисертација, Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2012.
Поповић, Петар. Два ампира у Београду, Српски књижевни гласник XXVI бр. 8, Београд: 1929, 634–635.
Поправка Официрског дома у Београду, Илустровани Лист бр.2, 13. јануар 1924, 3, 11.
Просен, Милан. Послератни опус архитекте Григорија Самојлова. ДаНС, 49, Друштво архитеката Новог Сада 2005, 46–48.
Просен, Милан. 75 година Руског дома у Београду. Наслеђе IX, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2008. 211–220.
Просен, Милан. Руски архитекти емигранти – архитектура као меморија. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења: зборник радова, том 1. Архитектура Београд: Филозофски факултет, 2013, 213–230.
Prosen, Milan. „The participation of Russian Аrchitects and Sculptors in making Art Deco architecture in Serbia“. in: Актуальные проблемы теории и истории искусства, 7, edited by С. В. Мальцева, Е. Ю. Станюкович-Денисова, А. В. Захарова, Санкт-Петербург: Санкт-Петербургский государственный университет 2016, 624-634. https://doi.org/10.18688/aa166-8-67
Prosen, Milan. The evocation of Russian Empire style in Serbian Architecture. У: A. V. Zakharova, S. V. Maltseva, E. Yu. Stanyukovich–Denisova (Еds.), Актуальные проблемы теории и истории искусства/ Actual Problems of Theory and History of Art, vol. 10. Санкт–Петербург: Санкт–Петербургский Государственный университет, 2018, 401–410. http://dx.doi.org/10.18688/aa188-4-38
Prosen, Milan. Vladimir Pavlovich Zagorodnjuk and applied arts in Belgrade between the two world wars. В: А. В. Захарова, С. В. Мальцева и Е. Ю. Станюкович-Денисова (ред.), Актуальные проблемы теории и истории искусства, 12 Санкт-Петербург: Санкт–Петербургский Государственный университет, 2022, 488–502. https://doi.org/10.18688/aa2212-05-37
Просен, Милан. Ар деко у српској архитектури, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Универзитет уметности у Београду – Факултет примењених уметности 2023.
Просен, Милан. Василиј Федорович фон Баумгартен и његова улога у међуратној југословенској архитектури, Зборник Филозофског факултета у Приштини LV бр.4, Косовска Митровица: Филозофки факултет у Приштини, 2025, 261–287. https://doi.org/10.5937/zrffp55-56279
Shvidkovsky, Dmitry. Russian Architecture and the West. New Haven – London: Yale University Press, 2007.
Станчић, Донка. Нови Сад од куће до куће, Нови Сад: Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, 2005.
Стефановић, Тадија. Градитељска делатност руског архитекте емигранта Василија Фјодоровича фон Баумгартена на југу Србије између два светска рата. Лесковачки зборник XLVIX, Лесковац: Народни музеј, 2009, 289–300.
Стефановић, Тадија. О идентитетском карактеру српске међуратне архитектуре (1918–1941). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (4), Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини, 2022. 353–374. https://doi.org/10.5937/zrffp52-38807
Стојановић, Сретен. Руска емиграција и уметност код нас, Мисао XXVII, св. 1–2, Београд (мај 1928), стр. 76.
Стојнић, Мила. Руска емиграција међу нама, Руси без Русије – српски Руси, (ур. Бранковић Зоран), Београд: Дунај, Ефект, 1994, 10–24.
Тарасјев. Василије, Чувати сећање о онима који су отишли, Руси без Русије Српски руси, (ур. Бранковић Зоран), Београд: Дунај, Ефект, 1994, 352–354.
Тимофејев, Алексеј. Руси и Други светски рат у Југославији: Утицај СССР–а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945 Београд: Институт за новију историју Србије, 2011.
„Charles Percier and Pierre Fontaine”, Encyclopedia Britannica <https://www.britannica.com/biography/Charles-Percier > 12.1.2025
Сва права задржана (c) 2025 Milan Prosen
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
