Одећа као знак другости: имаголошко читање женских путописа са Балкана
Сажетак
У раду се анализира одећа као знак Другости у путописима које су писале жене на путовањима по балканским земљама, кроз коју се обликују репрезентације жене, утврђују имагинарна мапирања и цивилизацијске хијерархије. Питање одеће као семиотичког носиоца културне и родне Другости налази се на пресеку више дисциплина: имаголошке анализе, студија рода и постколонијалне критике. Управо та интердисциплинарност омогућава испитивање начина на који визуелни знак – у овом случају одевни предмет – постаје средство артикулације идентитета, као и механизам креирања културне разлике, те знак патријархалне и империјалне контроле и, коначно, симбол отпора. Путописи Аделине Паулине Ирби и Џорџине Мјур Макензи, Ребеке Вест и Јелене Димитријевић пружају посебно плодно тло за ову врсту анализа, јер у њима одећа посредује у процесима симболичког мапирања Истока и Запада, центра и периферије, сопства и Другости. Анализа указује на потенцијал путописног жанра да преко визуелних елемената артикулише сложене механизме репрезентације, али и самоидентификације.
Референце
Vest, Rebeka. Crno jagnje i sivi soko: Putovanje kroz Jugoslaviju. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 2000.
Димитријевић, Јелена. Писма из Ниша о харемима. Београд: Парна радикална штампарија, 1897.
Димитријевић, Јелена. Писма из Солуна. У Сарајеву: И. Ђ. Ђурђевић, 1918.
Димитријевић, Јелена. Седам мора и три океана: путем око света. Београд: Државна штампарија, 1940.
Макензи, Џорџина Мјур; Ирби, Аделина Паулина. Путовање по словенским земљама Турске у Европи. Београд: У Државној штампарији, 1868.
Баба, Хоми. Смештање културе. Београд: Београдски круг, 2004.
Bakić-Hayden, Milica. Varijacije na temu „Balkan“. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju – „Filip Višnjić“, 2006.
Бечановић, Зорица. „Парадокси хибридности, оријентализма (балканизма) и субалтерности у роману Нове Јелене Димитријевић“. Књиженство [електронски извор]: часопис за студије књижевности, рода и културе. Год. 1, бр. 1 (2011). http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2011/zenska-knjizevnost-i-kultura/paradoksi-hibridnosti-orijentalizma-balkanizma-i-subalternosti-u-romanu-nove-jelene-dimitrijevic#gsc.tab=0
Гароња Радованац, Славица. „Путопис о Косову и Метохији у делу ’Путовање по словенским земљама Турске у Европи’ (1866) мис Аделине Паулине Ирби и Мјур Макензи“. У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, међународни тематски зборник. Књ. 2, Књижевност. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2010, 231–243.
Гароња Радованац, Славица. „Сусрет са балканским митом – путовање Ребеке Вест по Југославији 1937. године“. Лицеум: часопис за студије књижевности и културе, год. 22, бр. 16 (2016), 227–250.
Гвозден, Владимир. Како читати путопис. Предавање одржано у Народној библиотеци Србије, 2004. Доступно на: https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=731 [приступљено 30. 6. 2025].
Goldsvorti, Vesna. Izmišljanje Ruritanije: imperijalizam mašte. Beograd: Geoopoetika, 2000.
Дојчиновић, Биљана. „Рукавице, велови и призори ’силног оружја’: одјеци рата и револуције у прози Вирџиније Вулф и Јелене Димитријевић“. Књиженство [електронски извор]: часопис за студије књижевности, рода и културе. Год. 3, бр. 3 (2013). http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=86
Lazarević Radak, Sanja. Na granicama Orijenta: predstave o Srbiji u engleskim i američkim putopisima između dva svetska rata. Pančevo: Mali Nemo, 2011.
Lazarević Radak, Sanja. Otkrivanje Balkana. Pančevo: Mali Nemo, 2013.
Lersen, Jup. „Imagologija: kako etničku pripadnost koristimo da svetu damo smisao“. U: Uvod u imagologiju: Analiza govora o Drugom: od esencijalizacije do dekonstrukcije. Ur. Pavle Sekeruš i Ivana Živančević Sekeruš. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2022, 135–169.
Матић, Александра. Растко Петровић: у огледалу искони (прилози расткологији). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2023.
Pažo, Danijel-Anri. „Od kulturnih predstava do imaginarijuma“. U: Uvod u imagologiju: Analiza govora o Drugom: od esencijalizacije do dekonstrukcije. Ur. Pavle Sekeruš i Ivana Živančević Sekeruš. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2022, 135–169.
Пандуревић, Јеленка. „О епским ратницама и хајдучицама или О игри идентитета у српској народној епици“. У: Жене: род, идентитет, књижевност, зборник радова са V међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (29–30. X 2010). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2011, 21–31.
Петровић, Соња. „Епски Турци као митски туђини: етнички стереотипи и змијска фолклорно-књижевна метафорика“. Књижевна историја, год. 56, бр. 182 (2024), 11–38.
Said, Edward. Orientalism. New York: Vintage Books Edition, 1979.
Свирчев, Жарка. „Нове у педагошком канону: методички предлози“. У: Читате ли Jелену Димитријевић?, зборник радова. Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2018, 23–44.
Sekeruš, Pavle. „Društvene predstave i proizvodnja značenja: Slike Južnih Slovena u francuskoj kulturi XIX veka“. U: Uvod u imagologiju: Analiza govora o Drugom: od esencijalizacije do dekonstrukcije. Ur. Pavle Sekeruš i Ivana Živančević Sekeruš. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2022, 171–187.
Siksu, Elen. „Smeh Meduze“, ARS br. 5, 6 (2010). доступно на: http://www.scribd.com/doc/122338258/Helene-Cixous-Smijeh-meduze-Elen-Siksu-Smeh-meduze#scribd (преузето 3. 6. 2025).
Slapšak, Svetlana. „Antički mit, žene i jugoslovenski film ???“. Zeničke sveske: časopis za društvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku, 04/06, decembar (2006), 52–63.
Слапшак, Светлана. „Женска деконструкција оријентализма: крипто-колонијализам и Јелена Димитријевић“. У: Читате ли Jелену Димитријевић?, зборник радова. Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2018, 131–155.
Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина. Речник грчке и римске митологије. Београд: Српска књижевна задруга (Београд: Култура), 1987.
Todić, Milanka. „Heroine kolonijalizma u Srbiji“. Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, br. 134 (2012), 11–23.
Todorova, Marija. Imaginarni Balkan. Prev. Marija Starčević, Aleksandra Bajazetov Vučen. Beograd: Čigoja štampa, 1999.
Сва права задржана (c) 2025 Aleksandra Matić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
