У литерарној гардероби. Књижевне представе одеће и одевања
(наратолошко-теоријски приступ)
Сажетак
Рад доноси типолошки опис репрезентације одеће у књижевности. Полазећи од тезе да је литерарно одело увек у функцији јунака и као амблем социокултурног типа, разматрамо његову идентитетску улогу истовременог скривања и откривања. Селекција наратолошких конвенција облачења обухвата композиционе аспекте (паратекст, портрет-оквир), морфолошке категорије (опис и његове подврсте: екфразу, прозопографију, наративни опис, коментар и нарацију), типологију јунака (индивидуални, групни и трансфикционални), хронотоп приче и стилско-реторичка средства (топоси, жанровски, идеолошки и етнографски маркери). Формулативна природа књижевног одевања повезана је са самом онтологијом фикционалних светова као непотпуних, у чијој је конкретизацији и попуњавању празнина важна когнитивна улога читаоца. У завршном делу рада анализирани су сензопоетички аспекти књижевне костимографије и начини њене чулне медијације.
Референце
Andrije, Bernar; Žil Boeč. Rečnik tela. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Andrić, Ivo. Omerpaša Latas. Beograd: Dereta, 2004.
Aust, Cornelia; Denise Klein, and Thomas Weller (eds). Dress and Cultural Difference in Early Modern Europe. Walter de Gruyter GmbH, Berlin / Boston, 2019. www.degruyter.com.
Barthes, Roland. The Language of Fashion. Translated by Andy Stafford, Edited by Andy Stafford and Michael Carter. London, New York: Bloomsbury, 2013.
Бјелановић, Неда. Црвени кровови. Београд: Архипелаг, 2024.
Bond, Katherine. “Costume Imagery and the Visualisation of Humanity in Early Modern Europe”. In: Ludmilla Jordanova and Florence Grant (eds). Writing Visual Histories. London: Bloomsbury, 2020, 46–75.
Вукићевић, Драгана. „Одело чини човека у књижевности“. У: Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, зборник радова. Ур. Милан Просен, Данијела Димковић. https://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_ser&issue=smartart-2022-2-2&i=28, 2022, 519–536; 12. 6. 2025.
Вукићевић, Драгана. „Књижевна костимографија“. У: Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних. Зборник реферата са XIX Конгреса Савеза славистичких друштава Србије 23–25. VIII 2023, Београд 2024, 169–184. Web. https://ssds.org.rs/wp-content/uploads/2024/11/Savremeno-proucavanje-srpskog-jezika knjizevnosti-XIX-kongres-Saveza-slavistickih-drustava-Srbije-Rajna-Dragicevic.pdf, 12.06.2025.
Ђорђевић, Милентије. „О кицошком одевању у прози српских реалиста“. У: Тело и одело у култури Срба и Бугара / Тяло и дрехи в културата на Сърби и Българа, зборник радова. Ниш: Филозофски факултет, 2010, 57–62.
Иванић, Душан; Драгана Вукићевић. Дивна дисхармонија – Јаков Игњатовић. Београд: Чигоја штампа, 2020.
Игњатовић, Јаков. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности. Књига 31. Прир. Снежана Милосављевић Милић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2016.
Игњатовић, Јаков. Милан Наранџић. Прир. Снежана Милосављевић Милић. Ниш: Сцеро Принт, 2023.
Jamasaki Vukelić, Marija; Susumi Katagava (prir.). Antologija savremene japanske priče. Beograd: Tanesi, 2017.
Calaresu, Melissa. “Costumes and Customs in Print: Travel, Ethnography, and the Representation of Street-Sellers in Early Modern Italy”. In: Roeland Harms, Joad Raymond Jeroen Salman (Еds). Not Dead Things – The Dissemination of Popular Print in England and Wales, Italy, and the Low Countries, 1500–1820, Library of the written word, volume 30, 2013, 181–209.
Караџић , Вук Стефановић. Српске народне пјесме. Београд: Просвета, 1976.
Лазаревић, Лаза. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности. Књига 40. Прир. Снежана Милосављевић Милић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2015.
Липовецки, Жил. Царство пролазног – Мода и њена судбина у модерним друштвима. Прев. Јелена Стакић. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1992.
Милосављевић Милић, Снежана. Оквирни облици у српском реалистичком роману. Београд: Чигоја штампа, 2001.
Милосављевић Милић, Снежана. „Поетика атмосфере у Станковићевој Коштани“. У: Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата. Ур. Злата Бојовић. Београд, САНУ, 2022, 179–196.
Милосављевић Милић, Снежана. „Милан Наранџић, први српски роман из друштвеног живота“. У: Јаков Игњатовић. Милан Наранџић. Прир. Снежана Милосављевић Милић. Ниш: Сцеро Принт, 2023, 9–25.
Милосављевић Милић, Снежана. „Интерсензорни светови приповедака Боре Станковића“. Филолог, год. XVI, 2025а, бр. 31, 37–56.
Милосављевић Милић, Снежана. „Поетика чула у роману Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића“. У: Српски језик и српска књижевност од средњег века до данас, зборник радова. Нови Пазар: Државни универзитет у Новом Пазару, 2025б, 857–869.
Милосављевић Милић, Снежана. „Мање од јунака – реификација и анимализација ликова у приповеткама Бране Цветковића“. У: Брана Цветковић у српској књижевности и култури, зборник радова. Ур. Александар Пејчић, Ана Козић. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2025в, 239–251.
Нушић, Бранислав. Приповетке једнога каплара. Рамазанске вечери. Београд: Новинско-издавачко предузеће Београд, 1966.
Olechnowicz, Emilia. “Fashioning Europe: Identity and Dress in Early Modern Costume Books”. Artl@s Bulletin 12, no. 1 (2023), Article 3, 25–40.
Pavić, Milorad. Drugo telo. Veštački mladež. Beograd: Vulkan, 2014.
Пејчић, Александар. „Приповедачки домашаји: Наративни светови Бране Цветковића“. У: Брана Цветковић. Приповетке II. Изабрана дела Бране Цветковића, I–VIII. Прир. Александар Пејчић. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022, 321–334.
Петровић, Горан. Опсада цркве Светог Спаса. Београд: Народна књига / Алфа, 2001.
Селенић, Слободан. Очеви и оци. Прир. Марко Недић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2015.
Станковић, Борисав.Увела ружа и друге приче. Београд: ИП Београд, 1991.
Цветковић, Брана. Приповетке II. Изабрана дела Бране Цветковића, I–VIII. Прир. Александар Пејчић. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022.
Ценић, Власта (прир.). Заувек ђаци. Цветник учитеља песника за децу и младе. Кочани: КПД Троречје, 2016.
Сва права задржана (c) 2025 Snežana M. Milosavljević Milić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
