Поглед кроз затворени прозор: феноменолошки хијатус поезије Војислава Карановића
Сажетак
Рад има за циљ да издвајањем основних поетичких постулата на којима се поезија Војислава Карановића формирала, анализом појединачних песничких збирки, покаже генезу овог особеног поетског израза који се развијао у широком временском луку од четири деценије. Зачетак ауторове поетике у кључу неоавангардног експеримента биће размотрен како у смислу трагова које ће испољити у наредним збиркама, тако и у смислу несумњиве стваралачке трансформације у правцу транссимболистичких идеја. Издвајајући као основну карактеристику ауторових песама њену аутопоетичку и метапоетичку природу, позицију песме која, о чему год да говори, говори заправо о поезији и поетском чину, рад прати и развој појединачних поетичких ставова кроз девет песничких збирки, пре свега кроз анализу варијанти најзначајније Карановићеве аутопоетичке песме „Поезија настаје“. Одређујући поезију Војислава Карановића као „велику поезију у поезији ненаклоњено време“, рад у својој завршници указује на значај ауторовог песништва, како из угла поетичког преврата који је песник начинио у свом транссимболистичком зачетку, тако у смислу утицаја који је овај опус остварио на генерације савремених песника.
Референце
Карановић, Војислав. Дах ствари: изабране песме. Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2005.
Карановић, Војислав. Поезија настаје: изабране песме. Београд: Народна библиотека Србије, 2014.
Карановић, Војислав. Загрљај у коме нема никога: изабране песме. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“ – Народна библиотека Србије, 2020.
Bart, Rolan. „Smrt autora“. U: Miroslav Beker. Suvremene književne teorije. Zagreb: SNL, 1986, 176–180.
Bašlar, Gaston. „Poetika slika“. U: Pesnička slika. Prir. Miloslav Šutić. Beograd: Nolit, 1978, 49–57.
Божовић, Гојко. „Како поезија настаје? Од растављеног језика до обновљене блискости у поезији Војислава Карановића“. У: Поезија Војислава Карановића, зборник радова. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“ – Народна библиотека Србије – Институт за књижевност и уметност, 2021, 57–81.
Бошковић, Драган. „Карановић: Где је песма?“ У: Војислав Карановић. Поезија настаје: изабране песме. Београд: Народна библиотека Србије, 2014, 383–391.
Бошковић, Драган. „’Покрети՚ Војислава Карановића или: Како (ни)сам положио последњи испит на основним студијама“. У: Поезија Војислава Карановића, зборник радова. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“ – Народна библиотека Србије – Институт за књижевност и уметност, 2021, 17–36.
Брајовић, Тихомир. „Речи и слике“. У: Војислав Карановић, Ненад Шапоња, Саша Радојчић. Речи и сенке: избор из транссимболичког песништва деведесетих. Прир. Тихомир Брајовић. Београд: Просвета, 1997, 5–23.
Крагујевић, Тања. „Трактат о слици, дарови замишљеног“. У: Поезија Војислава Карановића, зборник радова. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“ – Народна библиотека Србије – Институт за књижевност и уметност, 2021, 247–268.
Петковић, Новица. Словенске пчеле у Грачаници: огледи и чланци о српској књижевности и култури. Изабрао и прир. Драган Хамовић. Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Радојчић, Саша. „Војислав Карановић: Субјект као поље сила“. Реч, часопис за књижевност и културу, број 32, 1997, 19–21.
Радојчић, Саша. „О песништву Војислава Карановића“. У: Војислав Карановић. Поезија настаје: изабране песме. Београд: Народна библиотека Србије, 2014, 15–24.
Стојановић Пантовић, Бојана. „’Поезија настаје՚ – програмске варијанте једне песме Војислава Карановића“. У: Поезија Војислава Карановића, зборник радова. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић“ – Народна библиотека Србије – Институт за књижевност и уметност, 2021, 37–56.
Šutić, Miloslav. „Uvod“. U: Pesnička slika. Prir. Miloslav Šutić. Beograd: Nolit, 1978, 5–38.
Сва права задржана (c) 2025 Ivana Tanasijević

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


