Непрочитани приповједач Радован Тунгуз Перовић Невесињски
Сажетак
У раду је ријеч о мало познатом приповједачу Радовану Тунгузу Перовићу Невесињском (1879–1944), једном из генерације раних српских модерниста, кога је ипак више обликовало усмено предање него књижевна стремљења новог времена. Његова прва књига приповиједне прозе била је критички веома запажена и на основу ње је ушао у Скерлићеву Историју нове српске књижевности, док са другом није имао среће будући да се појавила уочи Првог свјетског рата и није могла бити критички вреднована. Осим тога, значајан дио његовог стваралаштва остао је разасут по књижевној периодици, тако да Невесињски представља не само готово заборављеног, него и добрим дијелом непрочитаног писца.
Референце
Вучковић 1995: Радован Вучковић. „Значај дела Радована Перовића Тунгуза“. Књижевна историја (Београд), XXVII, 96, 213–236.
Јауковић 1922: Петар Јауковић и Миливоје Јауковић, студенти технике. „На клевете Р. Тунгуза“. Радикал (Београд), година II, бр. 106.
Јовановић Стоимировић 1998: Милан Јовановић Стоимировић. Портрети према живим моделима. Прир. Стојан Трећаков, Владимир Шовљански. Нови Сад: Матица српска.
Кршић 1979: Јован Кршић. Приповедачка Босна. Сабрана дјела, књ. I, Сарајево: Свјетлост.
Лагарић 1906: Павле Лагарић. „Горштакиње“. Босанска вила (Сарајево), бр. 20.
Мартиновић 1991: Душан Ј. Мартиновић. Портрети IV. Цетиње: Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“.
Матош 1906: Антун Густав Матош. „Р. П. Н.: Горштакиње“. Савременик (Београд), бр. 6.
Невесињски 1914: Радован Тунгуз Перовић Невесињски. С орловских кршева. Београд: Књижара Геце Кона.
Невесињски 1931: Радован Тунгуз Перовић Невесињски. Србијада: епопеја. Сарајево: Штампарија Обод.
Радојчић 2009: Јован С. Радојчић. Срби западно од Дунава и Дрине: Биографије П–Ш. Нови Сад: Прометеј, 97.
Скерлић 1908: Јован Скерлић. „Невесињски“. Писци и књиге III. Београд: [б. и.].
Скерлић 1967: Јован Скерлић. Историја нове српске књижевности. Београд: Просвета.
Тунгуз Перовић 1906а: Радован Тунгуз-Перовић Невесињски. Горштакиње. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.
Тунгуз Перовић 1906б: Радован Тунгуз-Перовић Невесињски. Из земље плача. Београд: Књижара Геце Кона.
Тунгуз Перовић Д. 1934: Данило Тунгуз-Перовић. Портрети црногорско-херцеговачких горштака. Котор: Бокешка штампарија.
Тунгуз Перовић Д.a 2006: Данило Тунгуз-Перовић. Страдање Срба у Херцеговини за време „Независне Државе Хрватске“. Нови Сад: Добрица књига. (Прво издање објавила је Православна епархија Дабробосанска у Сарајеву 1959. године)
Ćeklić 1987: Sava Ćeklić. „Na temeljima mita i legende (Radovan Tunguz-Perović Nevesinjski)“. Sa piscima i knjigama. Tuzla: Univerzal.
Lešić 1991: Zdenko Lešić. „Nevesinjski: Neopravdano zaboravljeni pripovjedač“. U: Pripovjedačka Bosna II: pripovjedači do 1918. Prilozi za istoriju književnosti Bosne i Hercegovine, 16. Institut za književnost. Sarajevo: Svjetlost, 134–170.
Šekara 1988: Luka Šekara. „Proza Radovana Tunguza-Perovića“, predgovor u: Gorštakinje (izbor iz proze). Sarajevo: NIRO Zadrugar.
Vučković 1989а: Radovan Vučković. „Zaboravljeni pripovedač“. Odjek (Sarajevo), br. 15–16.
Vučković 1989б: Radovan Vučković. Od Ćorovića do Ćopića. Sarajevo: NIŠRO Oslobođenje.
Сва права задржана (c) 2025 Ranko Popović

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


