Статус књижевног дјела Светозара Ћоровића у историјама и прегледима српске књижевности
Написано поводом обиљежавања 150 година од пишчевог рођења
Сажетак
У студији је указано на мјесто Светозара Ћоровића и његовог књижевног дјела у историјама и прегледима српске књижевности: од Јована Грчића, Јована Скерлића, Давида Богдановића, Тихомира Остојића и Андре Гавриловића, Ђорђа Анђелића и Милоша Савковића, па све до Антуна Барца, Велибора Глигорића, Славка Леовца, Јована Деретића, Предрага Палавестре, Радована Вучковића, Петра Милошевића, Александра Пејчића, Милорада Јеврића и Горан Максимовића. Представљена су репрезентативна Ћоровићева дјела, указано је на реалистичке и модернистичке стилско-поетичке црте, као и жанровске особине: од приповједака и драма до друштвених романа. У раним синтезама само узгредно помињан, да би у новијим књижевноисторијским прегледима, уз различито разумијевање жанровске природе његовог дјела, било формирано сродно увјерење да је дјело Светозара Ћоровића умјетнички вриједно, те да је достигло висока достигнућа у епоси реализма и модерне у српској књижевности.
Референце
Анђелић 1933: Ђорђе Анђелић. „Светозар Ћоровић“. Историја југословенске књижевности. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 343–344.
Barac 1954: Antun Barac. „Zaokret prema Evropi“. Jugoslavenska književnost. Zagreb: Matica hrvatska, 239–261.
Bogdanović 1916: David Bogdanović. „Svetozar Ćorović“. Pregled književnosti hrvatske i srpske, knjiga druga, dio II. Zagreb: Tisak i naklada Knjižare Hrvatskoga sveučilišta i Jugoslavenske akademije, 739.
Vučković 1990: Radovan Vučković. „Objektivizam pripovedne forme (S. Ćorović)“. Moderna srpska proza. Beograd: Prosveta, 211–247.
Вучковић 2014: Радован Вучковић. „Пример Светозара Ћоровића“. Модерна драма. Београд: Службени гласник, 322–328.
Гавриловић 1927: Андра Гавриловић. Историја српске и хрватске књижевности. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 408.
Грчић 1906: Јован Грчић. Историја српске књижевности, друго, поправљено и допуњено издање са сто и четири слике. Нови Сад: Издавачка српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 260.
Деретић 1980: Јован Деретић. Српски роман 1800–1950. Београд: Нолит, 197.
Деретић 2019: Јован Деретић. „Светозар Ћоровић“. Историја српске књижевности I–II, књига друга. Београд: Феникс Либрис – Невен, 333.
Јеврић 2017: Милорад Јеврић. „Светозар Ћоровић“. Историја српске књижевности – Реализам I–II, књига друга. Бањалука – Косовска Митровића: Бесједа – Филозофски факултет у Косовској Митровици, 381–391.
Леовац 1978: Славко Леовац. „Светозар Ћоровић“. Портрети српских писаца ХIХ века. Београд: Српска књижевна задруга, 390–401.
Максимовић 2023: Горан Максимовић. „Мостар Светозара Ћоровића“. Градови српског реализма – о епоси и писцима српског реализма и њиховим градовима. Бањалука: Центар за српске студије, 181–221.
Milanović 1967: Branko Milanović. „Život i književno djelo Svetozara Ćorovića“, predgovor u: Svetozar Ćorović. Sabrana djela, knjiga X. Biblioteka „Kulturno nasljeđe“. Sarajevo: Svјetlost, 7–134.
Милошевић 2010: Петар Милошевић. „Светозар Ћоровић“. Сторија српске књижевности. Београд: Службени гласник, 507.
Остојић 1923: Тихомир Остојић. Историја српске књижевности. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 305.
Палавестра 1986: Предраг Палавестра. „Преображај реалистичког наслеђа“ и „Заокрет у драматургији: Бранислав Нушић“. Историја модерне српске књижевности – златно доба (1892–1918). Београд: Српска књижевна задруга, 359–360 и 437–438.
Пејчић 2016: Александар Пејчић. Заплетена игра – Комедија српског реализма. Нови Сад: Стеријино позорје, 28–29.
Савковић 1958: Милош Савковић. Југословенска књижевност. Београд: Нолит, 232.
Скерлић 1997: Јован Скерлић. „Светозар Ћоровић“. Историја нове српске књижевности. Прир. Јован Пејчић. Београд: Завод за уџбенике, 347–348.
Сва права задржана (c) 2025 Goran M. Maksimović

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


