Сеоба идентитета на примеру меморијала српској војсци на Виду, Зејтинлику и Кајмакчалану
Сажетак
У раду се истражује карактер сеобе идентитета на примеру три меморијална топоса – Вида, Зејтинлика и Кајмакчалана. Сеоба идентитета упућује на истовремени континуитет и прекиде испољене током међуратног доба, те на укључивање националне прошлости у културне токове који гравитирају између сакралног и профаног меморијалног контекста. У том кретању садржана је једна од суштинских константи српске културе – њена способност да у условима политичких и идеолошких условљености реконструише сопствени идентитет и задржи аутентичан карактер своје прошлости.
Референце
Костурница на острву Виду
Извор илустрације
Капела-костурница на Зејтинлику
Извор илустрације
https://www.grcki.com/zejtinlik/
Капела на Кајмакчалану
Извор илустрације
Albvaks, Moris. Društveni okviri pamćenja. Prev. Olja Petronić. Novi Sad: Mediterran publishing, 2013.
Anderson, Benedict. Nacija: zamišljena zajednica: razmatranja o porijeklu i širenju nacionalizma. Zagreb: Školska knjiga, 1990.
Asman, Alaida. Oblici zaborava. Prev. Aleksandra Bajazetov. Beograd: Biblioteka XX vek, 2018.
Asman, Jan. Kultura pamćenja: pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama. Prev. Nikola B. Cvetković. Beograd: Prosveta, 2011.
Ацовић, Драгомир. Николај Краснов: албум сећања. Београд: Хералдички клуб, 2017.
Bataković, Dušan T. “Serbia’s Effort in the Great War: Testimonies, Commemorations, Interpretations”. Cent ans après: la mèmoire de la Première Guerre mondiale. Éd. Elli Lemonidou. Athènes: École française d’Athènes, 2018, 157–186.
Борозан, Игор. „Јавност и уобличавање споменичке културе у Србији (1882–1914)“. Јавни споменици и спомен обележја: колективно памћење и/или заборав. Ур. Нела Живковић. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2014, 42–54.
Winter, Jay. Sites of Memory, Sites of Mourning: The Great War in European cultural history. Cambridge: Cambridge University Press, 1995.
Гавриловић, Миломир М. „Гробови између историје и поезије“. Гробља: Књижевно-културна материјализација смрти. Ур. Драган Бошковић. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2019, 489–500.
Dimić, Ljubodrag. „Srbi i Jugoslavija: prostor, društvo, politika: pogled s kraja veka“. Istorija 20. veka XV. 1 (1997), 7–34.
Живановић, Милан. „О евакуацији српске војске из Албаније“. Историјски часопис, XIV–XV (1963–1965), 231–307.
Ignjatović, Aleksandar. Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd: Građevinska knjiga, 2007.
Илијевски, Александра. „Хуманитарна криза и техничка елита: српски архитекти у Првом светском рату“. Културна баштина и криза: херитолошки и архитектонски аспект. Ур. Александар Кадијевић. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2021, 115–132.
Jaspers, Karl. The Origin and Goal of History. New Haven and London: Yale University Press, 1965.
Jaspers, Karl. Duhovna situacija vremena. Prev. Vera Čičin-Šain. Zagreb: Matica hrvatska, 1998.
Кадијевић, Александар. „Рад Николаја Краснова у Министарству грађевина Краљевине СХС / Југославије у Београду од 1922. до 1939. године“. Годишњак града Београда, XLIV (1997), 221–255.
Kadijević, Aleksandar. „Δύο παραδείγματα σερβικής μνημειακής αρχιτεκτονικής στην Ελλάδα: τα μαυσωλεία στο Ζεϊτινλίκ και στη Βίδο“. Θεσσαλονικέων Πόλις 9 (2003), 173–176.
Кадијевић, Александар. Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига, 2007.
Кадијевић, Александар. Архитектура и дух времена. Београд: Грађевинска књига, 2010а.
Кадијевић, Александар. „О архитектури спомен-обележја на Зејтинлику и Виду“. Лесковачки зборник L (2010б), 197–206.
Katroga, Fernando. Istorija, vreme i pamćenje. Prev. Sonja Asanović Todorović. Beograd: Clio, 2011.
Kroeber, A. L. Antropology: Culture Patterns & Processes. New York and London: HBJ Book, 1963.
Kuljić, Todor. Kultura sećanja. Beograd: Čigoja štampa, 2006.
Levi Stros, Klod. „Struktura mitova“. Delo XVIII. 3 (1972), 241–256.
Manojlović Pintar, Olga. Arheologije sećanja: Spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa, 2014.
Митровић, Андреј. Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга, 1984.
Недић, Милан. Српска војска на албанској Голготи. Београд: Финеграф, 2018.
Недок, Александар С. Повлачење српске војске ка Албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916. рад војно-санитетске службе. Београд: АМД систем, 2006.
Недок, Александар С. Видо. Нови Сад: Прометеј, 2021.
Nora, Pierre. “Between Memory and History: Les Lieux de Mémoire”. Representations, 26 (1989), 7–24.
Обреновић, Виолета Н. Српска меморијална архитектура 1918–1955. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2013.
Опачић, Петар. Солунски фронт: Зејтинлик. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1978.
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918–1988. Knj. 1. Kraljevina Jugoslavije 1914–1941. Beograd: Nolit, 1988.
Просен, Милан. Ар деко у српској архитектури. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда – Универзитет уметности, Факултет примењених уметности, 2023.
Ricoeur, Paul. Memory, History, Forgetting. Chicago – London: The University of Chicago Press, 2004.
Соколовић, Миодраг. Зејтинлик: српско војничко гробље у Солуну. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1986.
Стефановић, Тадија. Токови у српској архитектури (1935–1941). Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2014.
Fukujama, Frensis. Identitet. Prev. Slobodan Divljak. Podgorica: CID, 2022.
Connerton, Paul. How societies remember. Translated by Kathleen Blamey and David Pellauer. Cambridge: Cambridge University Press, 1989.
Црњански, М. „Видо, острво смрти“. Време 20. 8. 1925, 4.
Šćepanski, Vojćeh S. „Povlačenje srpske vojske preko Albanije 1915/1916. godine: Primeri sećanja u srpskom kolektivnom pamćenju“. Век српске голготе (1915–2015). I–III. Књига I Историја. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2016.
Сва права задржана (c) 2025 Tadija Stefanović

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


