Избеглиштво и његове последице у приповеци Горана Петровића „Матица“
Сажетак
Приповетка Горана Петровића „Матица“ уметнички сведочи о томе колико дубок траг егзодус оставља не само у појединцима који пролазе кроз то искуство, већ и у ближњима који своје избегле свим срцем прихватају; колико се живот и једних и других мења услед трауматичног догађаја који доводи до распадања познатог света, у свим сегментима – од радног и животног залеђа, до породице – чији се идеални облик, попут шестоугаоне пчелиње ћелије, нужно деформише. Тај садржај, на духовном нивоу, одређује живот како избеглих, тако и домаћина. Далекосежније гледано – имајући у виду масовност и репетитивност самог егзодуса, као и историјских услова који до њега доводе – избеглиштво одређује и биће читавог народа који у историји дугог трајања баштини то искуство, у тој мери и толико пута да егзодус постаје једна од саставница српског културног идентитета. „Матица“ Горана Петровића уметнички је одјек тога феномена, али и показатељ како се садржаји из стварности могу транспоновати у високо естетизовани књижевни текст, и естетски универзализовати.
Референце
Петровић, Горан. Ситничарница „Код срећне руке“. Београд: Народна књига / Алфа, 2000.
Петровић, Горан. Ближњи. Београд: Народна књига / Алфа, 2002.
Alexander, Jeffrey; Ron Eyerman; Bernhard Giesen; Neil J. Smelser; Piotr Sztompka. Cultural Trauma and Collective Identity. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press, 2004.
Алексић, Јана. Опседнута прича: Поетика романа Горана Петровића. Београд: Службени гласник, 2013.
„Бљесак“. Српска енциклопедија https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/bljesak > 5. 12. 2025.
Гароња, Славица. Од Црвенокосе богиње до слепих певачица: трагом матријархата на Балкану и „женског начела“ у српској народној песми. Нови Сад: Прометеј, 2023.
Гулић, Милан. „Последњи дани Крајине: Република Српска Крајина између Бљеска и Олује“. Војно дело, 69.2 (2017), 436–466.
Eko, Umberto. Beskrajni spiskovi. Prev. Aleksandar V. Stefanović. Beograd: Plato, 2011.
Doležel, Lubomir. „Mimezis i mogući svetovi“. Prev. Brana Miladinov. Reč, 4. 30 (1997), 74–83.
Doležel, Lubomir. Heterokosmika: fikcija i mogući svetovi. Prev. Snežana Kalinić. Beograd: Službeni glasnik, 2008.
Елијаде, Мирча. Свето и профано. Прев. Зоран Стојановић. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1986.
Илић, Слађана. „Увод“. Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, 53.172 (2021), 5–6.
Илић, Слађана. Зло у књижевности и култури: колонијални ум српске транзиције. Београд: Catena mundi, 2021.
Јовановић, Бојан. Моћ бола. Нови Сад: Академска књига, 2025.
Јовановић, Бојан. Митска аура смри. Београд: Hera Edu, 2022.
Liversejdž, Toni. Velika boginja: o ženskim figurama tokom 25.000 godina. Prev. Milena Rudež. Beograd: Arhipelag, 2010.
„Лоза“. Речник Матице српске. Нови Сад: Матица српска, 2011: 636.
Ломпар, Mило. „О српском културном обрасцу“. Catena mundi: o националном идентитету Срба, књ. 4. Ур. Бранимир Нешић. Београд: Catena mundi, 2020, 919–929.
„Матица“. Речник Матице српске. Нови Сад: Матица српска, 2011, 670.
Mekhejl, Brajan. „Neke ontološke pretpostavke fikcije“. Prev. Ivan Radosavljević. Reč, 3.28 (1996), 105–119.
Мирић, Јован. „То ни у сну нисмо могли да сањамо“. Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, 53.172 (2021), 17–32.
Петковић, Новица. Словенске пчеле у Грачаници: огледи и чланци о српској књижевности и култури. Изабрао и приредио Драган Хамовић. Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Сва права задржана (c) 2025 Slađana Ilić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
