Подтекст као интерпретативни кључ драме Бој на Косову Љубомира Симовића
Сажетак
У овом истраживању осветлили смо подтекст који је користио Љубомир Симовић за настанак своје последње драме „Бој на Косову”. Реч је о веома комплексном подтексту који је укључио веома различите и књижевне и ванкњижевне изворе, а они су усмена књижевност, средњовековна црквена књижевност, савремена историјска истраживања, различите интерпретације Лазаревог подвига, као и различита разумевања положаја Вука Бранковића у самој бици на Косову и у периоду након битке до његове смрти. Уз то, с обзиром на то да је реч о веома захтевном и специфичном драмском жанру, као што је то историјска драма, с једене стране, и с обзиром на то да је Симовић једино ову драму написао у две верзије, у анализу подтекста укључена је и могућност утицаја друштвених околности 1988. године и 2002. године на сам драмски текст.
Референце
Симовић, Љубомир. Бој на Косову. Београд: Српска књижевна задруга, 1989.
Симовић, Љубомир. Драме, књига прва. Београд: Београдска књига, 2008, 131–274.
Bandić, Dušan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Beograd: Čigoja štampa, 2008.
Genette, Gérard. Palimpsestes. La littérature au second degré. Paris: Éditions du Seuil, 1982.
Деретић, Ирина. „Зашто је Косовско предање истинито чак и ако је мит?“. У: Историјa српске филозофије III. Прир. И. Деретић. Београд: Evro-Giunti, 2014.
Екмечић, Милорад. Дуго кретање између клања и орања. Београд: Evro-Gunti, 2011.
Янакиева, Миряна. Концептуални и терминологични проблеми в литературознанието на ХХ век, докторска дисертација одбрањена 2006. на Универзитету „Климент Охридски“ у Софији.
Караџић, Вук Стефановић. Српске народне пјесме, књига друга. Београд: Нолит, 1977.
Compagnon, Antoine. La Seconde main ou le travail de la citation. Paris: Éditions du Seuil, 1979.
Kristeva, Julia. Sèméiotikè. Paris: Éditions du Seuil, 1969.
Маринковић, Радмила. Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 1998.
Новаковић, Стојан. Прича о Боју косовском. Београд: Просвета, 1989.
Ређеп, Јелка. Прича о Боју косовском. Нови Сад – Зрењанин: Филозофски факултет – Центар за културу, 1976.
Riffaterre, Michael. La production du texte. Paris: Éditions du Seuil, 1979.
Riffaterre, Michael. Sémiotique de la poésie. Paris: Éditions du Seuil, 1983.
Симовић, Љубомир. Бој на Косову, друга верзија. Београд: Стубови културе, 2003.
Спремић, Момчило. „Бранковићи – обласни господари Косова“. У: Свети кнез Лазар, споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389–1989. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1989, 121–130.
Сувајџић, Бошко. „Бој на Косову Љубомира Симовића и Косовска легенда“. У: Семинар српског језика, књижевности и културе: предавања 9, 10. Ур. Драгана Мршевић Радовић, Бошко Сувајџић. Београд: Међународни славистички центар, 2021, 89–108.
Трифуновић, Ђорђе. Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју. Крушевац: Багдала, 1968.
Фрајнд, Марта. Историја у драми – драма у историји. Нови Сад – Београд: Прометеј – Стеријино позорје – Институт за књижевност и уметност, 1996.
Сва права задржана (c) 2025 Livija Ekmečić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
