(Наративна) емпатија у роману Ожиљак Светлане Велмар-Јанковић
Сажетак
Полазећи од порекла и дефиниције појмова емпатија и наративна емпатија, као и најзначајнијих проучавалаца овог интердисциплинарног феномена, у раду се поставља и аргументује хипотеза да је Ожиљак Светлане Велмар-Јанковић роман који подстиче наративну емпатију користећи у наратологији познате приповедне поступке, средства и технике, али и роман који емпатију тематизује. Пратећи одрастање јунакиње-нараторке у породици „пропале буржоазије“ пред крај и након Другог светског рата (због чега је и сама ауторка у „Поговору“ другом издању овај роман одредила као причу о одрастању), читалац прати трауматичне догађаје који се преламају кроз њену свест, утичу на формирање њене емпатичне личности и стицање самосвести. Јер реч је о девојчици која се у том најосетљивијем периоду живота непрестано сусреће са смрћу и патњом, која патњу других интензивно проживљава, промишља, кроз њу изграђује свој идентитет, завирује у сопствено биће и долази до самопознања. Будући да визије, снови и сновиђења јунакиње представљају симболички приказане, али изузетно значајне приповедне ситуације и стања свести у којима се она открива као емпатички субјект, посебан одељак рада посвећен је њиховом тумачењу у контексту аналитичке психологије Фројда и Јунга. Тумачење сновидних слика у роману Ожиљак показује се као средишње место наративне емпатије и индивидуације, што омогућава шире сагледавање овог поступка у контексту целокупног белетристичког опуса Светлане Велмар-Јанковић.
Референце
Велмар-Јанковић, Светлана. Бездно. Београд: Време књиге, 1995.
---. Ожиљак. Београд: Стубови културе, 2002.
---. Прозраци. Београд: Стубови културе, 2004.
Velmar-Janković, Svetlana. Lagum. Beograd: Dereta 2013.
---. Prozraci 2. Priredio Žarko Rošulj. Beograd: Laguna, 2014.
Bal, Mike. Naratologija: Teorija priče i pripovedanja. Prevela Rastislava Mirković. Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2000.
Бечејски, Мирјана. Неки стварни и могући светови. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина, 2022.
Бојанић Ћирковић, Мирјана. Читалац у науци о књижевности: Од антике до савремених теорија читања. Ниш: Филозофски факултет, 2020.
Biderman, Hans. Rečnik simbola. Preveli Mihailo Živanović, Hana Ćopić i Meral Tarar-Tutuš. Beograd: Plato, 2004.
Gerbran, Alen, Žan Ševalije i dr. Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi. Prevod i adaptacija Pavle Sekeruš, Kristina Koprivšek i Isidora Gordić. Novi Sad: Stylos: Kiša, 2004.
Велмар-Јанковић, Светлана. „Историја и приповедање.“ Разговор водио Зоран Јеремић. У: Бездане светлости: о књижевном делу Светлане Велмар-Јанковић: зборник. Приредио Михајло Пантић. Београд: Библиотека града, 2012. 5–47.
Vojnović, Branka. „Empatija u književnosti: uloga lika u sabotaži nacionalističkih stereotipa i generalizacija.“ Philological Studies, god. X/ 2012, br. 2: 177–186. <http://philologicalstudies.org/index.php?option=com_content&task=view&id=342&Itemid=128>, 6. 5. 2019.
Deigh, John. “Empathy and Universalizability.” Ethics 105 (July 1995): 743–763.
Jerotić, Vladeta. „Predgovor.“ [Odabranim delima K. G. Junga] U: Dinamika nesvesnog, knj. 1. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 7–43.
Јовановић Драгана М. „Чудо синхроницитета у роману Нигдина Светлане Велмар-Јанковић.“ Поетика прозе Светлане Велмар-Јанковић: зборник радова Поводом деценије смрти Светлане Велмар-Јанковић (1933–2014). Ур. Снежана Милосављевић Милић и Јелена Милић. Ниш: Универзитет у Нишу, Центар за наратолошке студије, 2024. 163–176.
Jung, Karl Gustav. Dinamika nesvesnog, Odabrana dela K. G. Junga, knj. 1. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 337–407.
---. Karl Gustav Jung, O psihologiji nesvesnog. Odabrana dela K. G. Junga, knj. 2. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977.
---. „O postajanju ličnosti.“ Duh i život. Odabrana dela K. G. Junga, knj. 3. Preveli Desa i Pavle Milekić. Novi Sad: Matica srpska, 1977. 255–275.
Keen, Suzanne. „А Theory of Narrative Empathy“. Narrative, Vol. 14, No. 3 (October 2006): 207–236.
---. Empathy and Novel. New York: Oxford University Press, 2007.
Kostić, Jelena. „Empatija.“ Karakteristike i međusobna povezanost empatije i roditeljstva kod adolescenata sa poremećajem ponašanja. Doktorska disertacija. Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, 2014. 15–35.
Kuper, Džin Kembel. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Preveo Slobodan Đođević. Beograd: Nolit, 2004.
Leman, Natalija. „Saga.“ Rečnik književnih rodova i vrsta. Ur. Gazda Gžegož, Slovinja Tinecka Makovska. Prevela Ivana Đokić Saunderson. Beograd: Službeni glasnik, 2015.
Milosavljević Milić, Snežana. Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije. Niš: Filozofski fakultet – Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2016.
Nussbaum, Martha C. Pjesnička pravda: Književna imaginacija i javni život. Zagreb: Deltakont, 2005.
Ryan, Marie-Laure. Narrative as Virtual Reality, Immersion and Interactivity in Literature and Electronic Media. The Jones Hopkins University Press. Baltimore and London, 2001.
Стојановић, Драган. Лепа бића Иве Андрића. Подгорица: ЦИД – Београд: Платонеум, 2003.
Trebješanin, Žarko. Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Beograd: Zavod za udžbenike: HESPERIAedu, 2011.
---. „Frojdovo i Jungovo tumačenje snova.“ Polja, 274 (2016): 486–488. <https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/12/Polja-274-46-48.pdf>, 10. 10. 2025.
Hoffman, Martin L. “Interaction of affect and cognition on empathy.” In: C. E. Izard – R. B. Zajonc (eds.): Emotions, cognition and behavior. Cambridge: Cambridge University Press, 1984.
Hoffman, Martin. Empatija i moralni razvoj: Značaj za brigu i pravdu. Prevela Tatjana Šešum. Beograd: Dereta, 2003.
Сва права задржана (c) 2025 Mirjana М. Bečejski, Marija S. Jeftimijević Mihajlović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
