Пустињаци и волшебници у историјским драмама С. Стефановића, Л. Лазаревића, Ј. Стерије Поповића и А. Николића
Сажетак
Предмет овог рада јесу волшебници и пустињаци српских предромантичарских драма чије смо фигуре испитали на историјским драмама и мелодрамама, као и жалосним позорјима четворице драмских писаца: Стефана Стефановића, Лазара Лазаревића, Јована Стерије Поповића и Атанасија Николића. Успоставили смо временски оквир за дела која су настала током две деценије златног периода, од 1827. до 1847, до године Вукове победе. Утврдили смо да су се драме, претежно, прво сценски постављале, а касније су штампане, када се појављује и веће интересовање за овај жанр који постаје важан део наше драмске књижевности. То су ауторски драмски текстови, највише Стеријини и Николићеви, који су утицали на институционализацију српског позоришта и на формирање националног репертоара. У раду анализирамо просторе у којима, у драмама, обитавају пустињаци и волшебници, испитујемо њихове реквизите, сценску појаву и однос са другим ликовима, са циљем да сачинимо типологију и утврдимо њихову функцију, како бисмо допринели осветљавању аспекта архетипског и фантастичног у поетици драмске књижевности српског предромантизма. Пустињаке и волшебнике повезују два простора – урбанизовани и природни, као одраз ескапистичког амбијента, у којима се интерпретирају као маргинализовани типови. Њихова појава, коју је обликовала сопствена прошлост, мења околности садашњости трагичних јунака, да би се тенденциозно манифестовала обдареност волшебника и да би се потврдио смисао пустињаштва и контемплације.
Референце
Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник. Беч: Штампарија Јерменског манастира, 1818.
Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник. Беч: Штампарија Јермен ског манастира, 1852.
Лазаревић, Лазар. Владимир и Косара. Панчево: Књижара браће Јовановић, 1888.
Магарашевић, Георгије (ур.). „11. Месеца Септ. и Окт“. Сербске љето- писи, 2. 1 (1826): 152–153.
Николић, Атанасије. Драгутин, краљ србскиј. Нови Сад: Трошком Константина Каулиција, 1844.
Николић, Атанасије. Краљевић Марко и Арапин. Београд: Типографија
Књажества Србије, 1841.
Поповић, Јован Стерија. Жалостна позорја. Избор и поговор Горан
Максимовић. Вршац: Књижевна општина Вршац, 2000.
Поповић, Јован Стерија. Жалостна позорја. Књига друга. Прир. Зорица
Несторовић. Вршац: Књижевна општина Вршац, 2004.
Поповић, Јован Стерија. Жалостна позорја. Књига трећа. Прир. Зорица
Несторовић. Вршац: Књижевна општина Вршац, 2005.
Поповић, Јован Стерија. Дела. Прир. Никола Грдинић. Београд: Драга- нић, 2006.
Поповић, Јован Стерија. Жалостна позорја. Прир. Радослав Ераковић.
Нови Сад: Стеријино позорје, 2014.
РСЈ – Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2011.
РМС – Речник српскохрватскога књижевног језика. Том I (А–Е). Нови
Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1967; Том V (П–
С). Нови Сад: Матица српска, 1973.
Стефановић, Стефан. Смертъ Уроша Петаго последнѣгъ цара србскога.
[Нови Сад]: Издана трошкомъ Константина Каулицiє, 1840.
Schiller, Friedrich. Tri drame. [Prev. Alka Škiljan]. Zagreb: Zora, 1952.
Булат, Снежана. Драмско виђење жене владара у српској историјској
драми до средине 20. века (дисертација). Нови Сад: Филозофски
факултет, 2016.
Дамјанов, Сава. Корени модерне српске фантастике: Фантастика у књижевности српског предромантизма. Нови Сад: Матица српска, 1988.
Деретић, Јован. Видаковић и рани српски роман. Нови Сад: Матица
српска, 1980.
Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Нолит, 1983.
Ераковић, Радослав. „Жалосни усуд породичног микрокосмоса у драмама Јована Стерије Поповића“ (предговор). Јован Стерија Поповић. Жалостна позорја. Нови Сад: Стеријино позорје, 2014. 7–20.
Ераковић, Радослав. Дневник читалачких искушења. Нови Сад: Матица српска, 2019.
Ерчић, Властимир. Историјска драма код Срба од 1736. до 1860. Бео- град: Институт за књижевност и уметност, 1974.
Ивић, Павле. Преглед историје српског језика. Целокупна дела. Књига
VIII. Прир. Александар Младеновић. Сремски Карловци / Нови
Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1998.
Илић Киш, Ивана. Живот, књижевно и позоришно дело Атанасија Николића (1803–1882). Нови Сад: Српско народно позориште, 2021.
Ковачек, Божидар. „Театар Атанасија Николића“. Споменица Српског
народног позоришта 1861–1986. Нови Сад: Српско народно позориште, 1986.
Ковачек, Божидар. Талија и Клио. Нови Сад: Матица српска – Академија уметности, 1991.
Ковачек, Божидар. Талија и Клио. II. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине, 2006.
Ковачек, Божидар. „Николић, Атанасије“. Енциклопедија Српског на- родног позоришта 1861–1986. II. Нови Сад: Српско народно позо- риште, 2021. 369–372.
Михаиловић, Душан. Шекспир и српска драма у XIX веку. Београд –
Нови Сад: Универзитет уметности – Академија уметности, 1984.
Несторовић, Зорица. „Мелодрама у преплету трагике и комике“. Жалостна позорја. Дела Јована Стерије Поповића. Књига трећа. Вршац: Књижевна општина Вршац, 2005. 9–33.
Несторовић, Зорица. Богови, цареви, људи: трагички јунак у српској
драми XIX века. Београд: Чигоја, 2007.
Несторовић, Зорица. Велико доба: историја развитка драме у српској
књижевности XVIII и XIX века. Београд: Клет, 2016.
Пејановић, Жана. Деспоти и њихови демони: Фигура оца у историјској
драми српског предромантизма и романтизма. Нови Сад: Сте- ријино позорје, 2019.
Поповић, Исидора. „Iоакïмъ Вуичь, театра сербскаго принць бедный“
(предговор). Јоаким Вујић. Сабране драме. Нови Сад: Стеријино
позорје, 2022. 5–25.
Fitzell, Henry John. The Hermit in German Literature: From Lessing to
Eichendorff. Chapel Hill: University of North Carolina, 2004.
library.oapen.org/viewer/web/viewer.html?file=/bitstream/han- dle/20.500.12657/39781/9781469657493_WEB.pdf?sequence=1&isAl- lowed=y> 3. 6. 2024.
Сва права задржана (c) 2026 Ivana Ilić Kiš
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
