Периодика и издаваштво СПЦ у Минхену од 1945. до 1980. године (II)
Сажетак
У раду je реконструисан настанак издавачке делатности периодичних и монографских публикација Српске православне цркве у главном граду Баварске, од 1945. до 1980. године. Истраживање је засновано на архивској грађи из Архива Српске православне цркве у Минхену и Архива Кабинета патријарха српског у Београду. Пописане су књиге, часописи, листови и билтени настали у оквиру минхенског црквеног издаваштва у назначеном периоду у Савезној Републици Немачкој, манастиру Хиландару, као и у појединим библиотекама у Србији. Првобитни замах издавањем 4 броја парохијског часописа Живот и рад настављен је покретањем религиозно-националне библиотеке Свечаник. Током дуже од две деценије постојања ове едиције одштампана су 22 годишња Црквена календара са верском читанком, 27 књига, Билтен Свечаника, 20 бројева листа Света Србија, поздрав Свечаника и Дописна карта са сликом неправедно утамниченог митрополита црногорско-приморског Арсенија Брадваревића. Тираж свих Свечаникових издања био је више од 250.000 примерака. Приказани су разлози који су издаваче и ауторе подстакли и определили да, уз велика лична одвајања, кроз писану реч, нешто саопште свима онима који су били заинтересовани да чују црквену поуку или национално подсећање.
Сва права задржана (c) 2024 Nemanja Andrijašević
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).