The Oldest of Dreams in the Slavic Manner

Unsterblichkeit. Slawische Variationen, Tatjana Petzer (Hg.) Matthes & Seitz, Berlin 2021, 495 pp.

  • Bojan Jović Institute for Literature and Art, Belgrade
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.181.15

Abstract

1. Антологија Бесмртност. Словенске варијације (Unsterblichkeit. Slawische Variationen), коју је уредила др Татјана Пецер, сарадница Института за славистику у Грацу и професорка за словенске књижевности и културологију, садржи избор на немачки језик преведених текстова из словенског културног круга на тему различитих видова проблема бесмртности. На безмало 500 страница, антологија обухвата 35 прилога аутора разноврсних профила - књижевника, филозофа, научника, публициста итд, подељених у три основна поглавља. Прво, „Антиномија смрти“ садржи осам текстова; средње, „Технике бесмртности“ – 19 текстова (разложених у четири подцелине: „Анабиоза“, четири прилога; „Преображаји“, пет; „Енергије“, пет; „Информација“, пет); и последње, „Имортологија“, 8 радова.

Published
2024-03-28
How to Cite
Issue
Vol 55 No 181 (2023)
Section
(Critical) review
Creative Commons License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Authors who publish with this journal agree to the following terms: 

  • Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0) that allows others to share the work with an acknowledgment of the work's authorship and initial publication in this journal.
  • Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgment of its initial publication in this journal.
  • Authors are permitted and encouraged to post their published articles online (e.g., in institutional repositories or on their website, social networks like ResearchGate or Academia), as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).