Историја и проблеми превођења за децу
Тијана Тропин. Поетика превођења за децу: о неким особинама превода књижевности за децу у периоду друге Југославије. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2022, 323 стр.
Сажетак
Шта знамо – прецизније, шта подразумевамо под појмом класика светске књижевности за децу? У којој мери су књиге из наше читалачке свести сагласне с оригиналним текстом – или (у којој мери) од њега удаљене? Чија је уредничка воља одабирала дела која ће се преводити и дела која неће (начин на који ће бити преведени је засебно питање)? Тиме су обликоване представе генерација младих читалаца о светској књижевности. У којој мери би представе о томе шта чини корпус књижевности за децу биле другачије да су уредници издавачких кућа или часописа начинили сасвим другачије изборе данас не можемо знати, али важно је рећи да су оне биле условљене идеолошким, педагошким, културолошким или, напросто, субјективним представама о томе шта је пожељно да деца у овој средини читају а шта није. Треба имати у виду да је присуство или одсуство одређеног типа прозе или одређених типова јунака, па и видова мотивације нужно имало утицаја и на развој националне књижевности. На размишљање о овим и многим другим питањима покреће нас студија Тијане Тропин у којој се истражују два основна питања: историја преводилаштва књига за децу и типови интервенција на оригиналним текстовима.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).