„Под водом вришти. Под водом лај”. Конструкција родног идентитета у Хасанагиници – од драме Љубомира Симовића до представе новосадског позоришта
Сажетак
Рад представља компаративну анализу драме Хасанагиница (1973) Љубомира Симовића и њене сценске адаптације у извођењу ансамбла Новосадског позоришта (драматуршкиња Ведрана Божиновић, редитељ Андраш Урбан), овенчане Стеријином наградом за најбољу представу 2019. године. Тумачи се конструкција родног идентитета мушких и женских ликова, заснована на народној балади, чија се полазишта у драми и представи уметнички надграђују. Модернизацијом уметничког поступка и коришћењем драмских изражајних средстава, Хасанагиничина судбина се с индивидуалног плана преноси на општи, представљајући универзалну људску судбину у савременим патријархалним и капиталистичким репресивним друштвима. Истиче се комплексан однос између фигура мушкарца-ратника и неименоване жене-мајке, које су подједнако потлачене због политичких, верских, националних и других интереса. Представа Новосадског позоришта приказује жену која се буни и пати, у њеним различитим хипостазама – од мајке и супруге до глумице. Хасанагиничина трагична смрт изазива својеврсну катарзу, док, с друге стране, Хасанагина судбина одсликава masculine stress изазван немогућношћу испуњења захтева породице и заједнице. Драма Љ. Симовића и њена позоришна адаптација приказују растрзану и унесрећену породицу, чија је трагедија заснована на законима које је нужно следити, али и мењати, кад престану да испуњавају сопствену функцију.
Референце
Batler, Džudit. Tela koja nešto znače: O diskurzivnim granicama „pola“. Beograd: Fabrika knjiga, 2001.
Božinović, Vedrana. Hasanaginica: tekst predstave premijerno izvedene u Novosadskom pozorištu 24. aprila 2018. U rukopisu, 24 str.
Eisler, Richard & Skidmore, Jay. „Masculine Gender Role Stress: Scale Development and Component Factors in the Appraisal of Stressful Situations”. Behavior Modification 11.2 (1987): 123–136.
Gordić Petković, Vladislava. „Šekspirovi junaci i motivi u savremenoj srpskoj drami“. Na ženskom kontinentu. Novi Sad: DOO Dnevnik, 2007. 127–139.
Ibrajter, Goran (ur.). Katalog 64. Sterijinog pozorja. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2019.
Kleut, Marija. Narodna književnost: fragmenti skripti. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2008.
Ogrizović, Milan. Hasanaginica. <https://lektire.skole.hr/djela/hasanaginica> 1.9.2022.
Pešikan Ljuštanović, Ljiljana. „Transpozicija usmene balade u Simovićevoj Hasanaginici“. Kad je bila kneževa večera?: usmena književnost i tradicionalna kultura u srpskoj drami 20. veka. Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine, 2009. 65–82.
Radulović, Lidija. Pol/rod i religija: konstrukcija roda u narodnoj religiji Srba. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2009.
Simović, Ljubomir. Hasanaginica: drama u dva dela i osam slika. Novi Sad: Sterijino pozorje, 1976.
Tomić, Svetlana. Realizam i stvarnost: Nova tumačenja proze srpskog realizma iz rodne perspektive. Beograd: Alfa Univerzitet, 2014.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
