Италијански сарадници Mеђународне Ревије за балканске студије
Сажетак
Тема овог рада је допринос италијанских истраживача периодичној публикацији Балканског института, Међунарoдној ревији балканских студија (Revue internationale des etudes balkaniques), која је излазила у периоду од 1934. до 1938. године. Циљ овог истраживања је да се, с једне стране, дефинишу интересне сфере италијанских истраживача у оквиру балканологије као науке, а с друге, да се на примеру једне групе радова покаже мултидисциплинарни приступ овог пројекта. Почетна тачка истраживања био је Архив Југославије у Београду, у чијем је фонду 101, фасцикли 6, сачувана преписка коју је Институт водио са својим сарадницима широм Европе. Затим су сакупљени и анализирани сви чланци италијанских аутора у свим издањима Ревије (сачуваним и доступним у читаоници Народне библиотеке Србије у Београду). Уз помоћ мемоара Ратка Парежанина о оснивању и раду Института и директног приступа изворима у Архиву и Библиотеци, састављен је преглед доприноса Италијана овом историјски значајном пројекту за подручје Балкана.
Референце
“Pisani, Vittore”. Enciclopedia Italiana. https://www.treccani.it/enciclopedia/vittore-pisani_%28Enciclopedia-Italiana%29/ 2. 6. 2022.
“Tagliavini, Carlo”. Enciclopedia Italiana. https://www.treccani.it/enciclopedia/carlo-tagliavini_%28Enciclopedia-Italiana%29/ 4. 6. 2022.
„Damiani, Enrico“. Dizionario Biografico degli Italiani. https://www.treccani.it/enciclopedia/enrico-damiani_(Dizionario-Biografico)/ 20. 6. 2022.
Alessio, Giovanni. „Preillirico darra/derra, „terra, landa”“. Revue internationale des etudes balkaniques 5 (1937): 249–251.
Damiani, Enrico. „Ancora sulla trascrizione dei nomi cirillici in caratteri latini sotto l’aspetto biblioteconomico e bibliografico”. Revue internationale des etudes balkaniques 6 (1938): 617–623.
Ferrero, Guglielmo. „L’empire romain dans les Balkans“. Revue internationale des etudes Balkaniques 2 (1935): 98–102.
Mohrmann, Christine, Bruno Migliorini & Massignon. “Linguistic Studies Abroad”. Word 2. 1 (1946): 72–80. DOI: 10.1080/00437956.1946.11659278
Parežanin, Ratko. Za balkansko jedinstvo: osnivanje, program i rad Balkanskog instituta u Beogradu (1934–1941). Minhen: Emigrantska izdanja, 1980.
Pisani, Vittore. „La posizione liguistica del macedone“. Revue internationale des etudes balkaniques 5 (1937): 8–32.
Pisani, Vittore. „Una parola greca di probabile origine macedone: µάγειρος”. Revue internationale des etudes balkaniques 1 (1934): 255–259.
Ristović, Milan. Mussolini ante portas: italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo (1919-1925). Beograd: Službeni glasnik, 2021.
Sforza, Carlo. „La vie politique dans les Balkans“, u Revue internationale des etudes balkaniques 2 (1935): 5–8.
Tagliavini, Carlo. „Miscellanea etimologica balcanica“. Revue internationale des etudes balkaniques 1 (1934): 165–171.
Tagliavini, Carlo. „Miscellanea etimologica balcanica“. Revue internationale des etudes balkaniques 3 (1936): 191–194.
Urošević, Uroš. „Between Orientalism and Realpolitik: Serbia in writings of Edoardo Scarfoglio and Carlo Sforza“. Serbian – Italian relations: History and Modern times. Ur. Srđan Rudić, Antonelo Bijadžini i Biljana Vučetić. Beograd: Istorijski institut, 2015, 101–121.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
