О класификацији и вредновању издања нове српске књижевности
Сажетак
У раду се разматрају питања класификације и вредновања издања на основу српске текстолошке и приређивачке праксе. У првом делу наводе се дефиниције и типологије издања, с ослоном на уџбеник Основи текстологије Душана Иванића, као и на радове славистичких текстолога. Највећа пажња поклоњена је критичким/научним издањима као стожерним од којих треба да полазе издања нижег типа (научно-популарна, популарна и школска). Већи део рада посвећен је практичним питањима везаним за методологију приређивања књижевних дела српских писаца, али се не занемарују ни монографска издања. Рад нема амбицију да упоређује српску текстолошку праксу с иностраном, али се одређене паралеле не могу заобићи. Завршни део рада бави се вредновањем издања у српској науци и указује се на недопустиве ставове у њиховим оценама.
Референце
Aleksić, Vesna. Ja se zovem Jelena Šuman. Beograd: Rad, 1998.
Aleksić, Vesna. Sazvežđe violina. Beograd: Kreativni centar, 2018.
Berman, Helene. „Children and War: Current Understandings and Future Directions“. Public Health Nursing, Vol. 8, Issue 4, July/August 2001, pp 243–252.
Bjelanović, Nedeljka. Narativni sentimenti. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2022.
Caruth, Cathy. „After the End: Psychoanalysis in the Ashes of History“. In: Trauma in Contemporary Literature: Narrative and Representation. Ed. Marita Nadal and Mónica Calvo. Routledge, 2014.
Frojd, Sigmund. S one strane principa zadovoljstva. Novi Sad: Svetovi, 1994.
Hart, Jonathan. The Poetics of Otherness: War, Trauma, and Literature. Palgrave MacMillan, New York, 2015.
Hunter, Anna. „The Holocaust as the Ultimate Trauma Narrative“. In: Trauma and Literature. Cambridge Critical Concepts. Ed. Rodger J. Kurtz. Cambridge University Press, 2018. 66–82.
Ignjatov, Ivana. „Umetnost kao vitalistička protivteža ratu u romanima Leto kada sam naučila da letim Jasminke Petrović i Sazvežđe violina Vesne Aleksić. Detinjstvo, 1/2020, 97–108.
Lesnik Oberstajn, Karin. „Osnovi: šta je književnost za decu? Šta je detinjstvo?“ U: Tumačenje književnosti za decu, ur. P. Hant, prev. Nataša Janković. Beograd: Učiteljski fakultet, 2013.
Ljuštanović, Jovan. Književnost za decu u ogledalu kulture. Novi Sad: Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“, 2012.
Mirković, Marina. „Nisu nam svi daroviti otišli u svet“ [Intervju – Vesna Aleksić, pisac, o novom romanu Sazvežđe violina, potrebi za umetnošću, teškim vremenima i vaspitau dece]. Novosti, Beograd, petak 28. juli 2018, 20.
Nadal, Marita; Calvo, Mónica. „Trauma and Literary Representation. An Introduction“. In: Trauma in Contemporary Literature: Narrative and Representation. Ed. Marita Nadal and Mónica Calvo. Routledge, 2014.
Pederson, Joshua. Trauma and Narrative. In: Trauma and Literature. Cambridge Critical Concepts. Ed. Rodger J. Kurtz. Cambridge University Press, 2018. 66–82.
Rodi-Risberg, Marinella. „Problems in Representing Trauma“. In: Trauma and Literature. Cambridge Critical Concepts. Ed. Rodger J. Kurtz. Cambridge University Press, 2018. 110–124.
Sarlend, Čarls. „Nevinih nema: ideologija, politika i književnost za decu“. U: Tumačenje književnosti za decu, ur. P. Hant, prev. Nataša Janković. Beograd: Učiteljski fakultet, 2013.
Stivens, Džon. „Analiza tekstova za decu: lingvistika i stilistika“. U: Tumačenje književnosti za decu, ur. P. Hant, prev. Nataša Janković. Beograd: Učiteljski fakultet, 2013.
Trauma and Literature. Cambridge Critical Concepts. Ed. Rodger J. Kurtz. Cambridge University Press, 2018.
Van der Kolk, Bessel. The Body Keeps the Score: Brain, Mind, and Body in the Healing of Trauma. New York: Viking, 2014.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
