Дискурси о Новој муслиманки у женским часописима у Краљевини СХС/Југославији (1918–1941)
Сажетак
Нова држава основана непосредно по окончању Првог светског рата – као резултат како слома две империје у самом рату тако и (пред)ратних југословенских пројеката – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија), укључила је области које су припадале веома различитим друштвеним, политичким и културним сферама. Поред аустроугарске, италијанско-медитеранске и грчко-византијске сфере, велики део територије био је дуго под владавином Османског царства, а одређени делови државе и даље под непосредним културним утицајем ислама, односно под деловањем шеријатског права. У тренутку кад су женски покрети почели да се (ре)организују, а уреднице новопокренутих феминистичких часописа обнављале расправу о еманципацији жена, положај жена у традиционалном муслиманском миљеу идентификован је као изазов модернизацији и текућој феминистичкој борби. У овом раду се зато усредсређујем на чланке посвећене муслиманским женама, примењујући анализу дискурса, и то посебно анализу минималних идеолошких дискурзивних конструката, које називам идеологемама. Аргументација се заснива на примерима из три утицајна и репрезентативна часописа: Женски покрет (1920–1938), Жена и свет (1925–1941), и Жена данас (1936–1940). Циљ рада је да објасни зашто је портретисање муслиманских жена имало привилеговано место у југословенској феминистичкој и женској штампи, те како су се тумачења разликовала с обзиром на феминистичку идеологију одређеног женског покрета (грађанско-радикална, умерена, лево-феминистичка) и уређивачку политику одговарајућег часописа.
Референце
Avdagić, Anisa. Sačinjavanje roda: o reprezentaciji/konstrukciji ženskog identiteta u romanima Abdurezaka Hivzi Bjelevca. Sarajevo: Zoro, 2006.
Barać, Stanislava. „Nova žena kao medijski konstrukt i književni lik: stvaranje feminističkog mita“, Književna istorija, 151(2013): 733–753.
Barać, Stanislava. „Žena danas i kultura sećanja“, Časopis Žena danas (1936–1940): prosvećivanje za revoluciju: zbornik radova, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2022. 21–53.
Barać, Stanislava. Feministička kontrajavnost. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920–1941. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2015.
Barać, Stanislava. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet, 2014.
Bujaković, Minja. „’Zajedno, organizovane, mi smo nesalomive!’ Aleksandra Kolontaj i ‘nova žena’“. Knjiženstvo: časopis za studije roda, književnosti i kulture. 2019. On-line izdanje: http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2019/zenska-knjizevnost-i-kultura/zajedno-organizovane-mi-smo-nesalomive-aleksandra-kolontaj-i-nova-zena
Calver, Jasmine. “‘Warphans’ and ‘Quiet’ Heroines: Depictions of Chinese Women and Children in the Comite Mondial des Femmes contre la guerre et le fascisme’s Campaigns during the Second Sino-Japanese War”. International Review of Social History, Vol. 67 (2022): 23–47.
Čar-Drnda, Hatidža. 2007. „Društveni i pravni položaj žene muslimanke u osmanskoj Bosni“, Znakovi vremena, 10.37 (2007): 124–153.
De Haan, Francisca. ‘The Global Left-Feminist 1960s: From Copenhagen to Moscow and New York’, The Routledge Handbook of the Global Sixties: Between protest and nation-building, ed. by Ch. Jian, M. Klimke, M. Kirasirova, M. Nolan, M. Young and J. Waley-Cohen. Routledge, London and NewYork, 2018. 230–242.
Dejanović, Ivana. „Sestre muslimanke u Ženskom pokretu“, Ženski pokret (1920 – 1938): zbornik radova, ur. dr Jelena Milinković, dr Žarka Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 357–368.
Đorđević, Aleksandra. ‘Drugarice i (ne)prijateljice – učešće Antifašističkog fronta žena Jugoslavije u radu Međunarodne demokratske federacije žena 1945–1950’. Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije. 1–12 (2017):146–162.
Giomi, Fabio. Making Muslim Women European: Voluntary Associations, Gender and Islam in Post-Ottoman Bosnia and Yugoslavia (1878–1941). Budapest – New York: CEU Press, 2021.
Grubački, Isidora. ‘Communism, Left Feminism, and Generations in the 1930s: The Case of Yugoslavia’, Gender, Generations, and Communism in Central and South-Eastern Europe, ed. by Anna Artwińska and Agnieszka Mrozik. London: Routledge, 2020. 45–65.
Grubački, Isidora. „Međuratni liberalni feminizam: Narodni ženski savez i odnos humanitarnog i socijalnog pitanja u dvadesetim godinama 20. veka“, Ženski pokret (1920– 1936): zbornik radova, ur. dr J. Milinković, dr Ž. Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 17–36.
Humo, Avdo. Moja generacija. Sarajevo: Svjetlost; Beograd: Vojnoizdavački zavod; Beograd: Prosvjeta, 1984.
Kinnebrock, Susanne. „’Gerechtigkeit erhöcht ein Volk‘. Die erste deutsche Frauenbewegung, ihre Sprachrohre und die Stimmrechtsfrage“, Jahrbuch für Kommunikations Geschichte, no. 1 (1999): 135–172.
Kolarić, Ana. Periodika u feminističkoj učionici: časopis Ženski pokret (1920–1938) i studije književnosti. Beograd: Fabrika knjiga, 2021.
Kollontaй, A. Novaя moral i rabočkiй klas. Moskva: Vserossiйskiй centralьnый ispolnitelьnый komitet sovetov r., k. i k. deputatov, 1919 (obl. 1918).
Kolontaj, Aleksandra, Nova žena. Preveo Mihailo Todorović, Beograd: Moderna štamparija R. M. Vesnića, b. g. [1922].
Kostić, Ivan Ejub. „Osnivanje organizacije Mladi muslimani i njen razlaz sa ilmijskim udruženjem el Hidaje 1943. godine“, Tokovi istorije, 2 (2023): 137–166.
Levi-Stros, Klod. Strukturalna antropologija. Zagreb: Stvarnost, 1977.
Mandić, Marija i Jadranka Đorđević Crnobrnja. „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Srbiji: akteri promena, sukoba i saradnje“, Glasnik Etnografskog instituta SANU (2020): 519–532.
Milanović, Jasmina V. Žensko društvo (1875–1942). Beograd: Institut za savremenu istoriju, Službeni glsnik, 2020.
Milinković, Jelena. Ženska književnost u časopisu Misao (1919–1937). Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet, 2015.
Miloradović, Maša (2021). „Dr Maša Živanović (1890–1960) – lekarka i saradnica časopisa Ženski pokret“, Ženski pokret (1920– 1936): zbornik radova, ur. dr J. Milinković, dr Ž. Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost. 307–322.
Nuri Hadžić, Osman. Islam i kultura. Zagreb: Naklada piščeva, 1894.
Omeragić, Merima. „The Muslim Women’s Question and the Emancipatory Potential of Nafija Sarajlić’s Literary Work in the South Slavic and European Context”, Radovi – Zavod za hrvatsku povijest, Vol. 55, no. 3 (2023): 179–204. (In print)
Slapšak, Svetlana. 1988. „’Film je bio završen.’ Predlog za nostalgično čitanje Terazija Boška Tokina“, u: Boško Tokin, Terazije, Beograd: Narodna biblioteka Srbije, Gornji Milanovac: Dečje novine, I–XVII.
Svirčev, Žarka. „Urednice avangardnih časopisa“. Književna istorija: časopis za nauku o književnosti (2021): 105–129.
Svirčev, Žarka. 2015. „Jugoslavenska žena – forum moderne spisateljice“, Knjiženstvo: časopis za studije roda, književnosti i kulture. On-line izdanje: http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2015/zenska-knjizevnost-i-kultura/jugoslavenska-zena-forum-moderne-spisateljice [25. 07. 2023]
Todić, Milanka. 2008/9. „Nova žena ili robinjica luksuza: naslovne strane ženskih časopisa u Srbiji (1920–1940)“, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti, 4, 5 (2008/9): 145–163.
Vervat, Stejn. Centar i periferija u Austro-Ugraskoj. Zagreb – Sarajevo: Synopsis, 2013.
Žene Srbije u NOB, Beograd: Nolit, 1975.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
