Путовање накрај пограничне зоне: Имре Кертес – Петер Естерхази: Један догађај
Сажетак
Почев од краја седамдесетих година прошлога века, слика „границе“ постаје све присутнија у књижевности Кадарове ере. У оваквим делима, централно место заузима метафоризација претеће структуре границâ и њихових егзистенцијалних последица. Граница је филозофски, психолошки, а у исто време и друштвено-идеолошки концепт који раздваја и изводи, спаја и затвара, дозвољава и забрањује, а у његовој транзитној природи садрже се и временске димензије трауматичне прошлости и жуђене будућности. У том смислу, прелазак границе је метафизичко ослобођење, обогаћивање властитог искуства и испуњење личности. Он у исто време обезбеђује могућност да се из замрзнутог источноевропског времена пређе у телеолошку временску димензију. Нека од питања на која ова студија настоји да одговори јесу: На који начин источноевропска прошлост одређује искуство личне слободе? Може ли дијалошка природа уметности елиминисати меморију унутрашњих цензора? Испитујући Кертесове и Естерхазијеве текстове, студија анализира источноевропско наслеђе интернализације политичких граница.
Референце
Adorno, Theodor W. Elkötelezettség, in: Adorno, T. W. A művészet és a művészetek. Fordította Bán Zoltán András. Budapest: Helikon Kiadó, Budapest, 1998.
Adorno, Theodor W. Engagement. In: Noten zur Literatur, hrsg. Rolf Tiedmann, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1981.
Bahtin, Mihail. Ka filosofiji postupka. Prevod i napomene dr Dušan Radunović. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Bauman, Zygmunt. "From Pilgrim to Tourist - Or a Short History of Identity". In: S. Hall and P. du Gay (eds.), Questions of Cultural Identity. New York: Sage Publications, 1996, pp. 18-36. CrossRef
Benvenist, Emil. "O subjektivnosti u govoru". U: Benvenist, Emil, Problemi opšte lingvistike. Prevod i pogovor Sreten Marić. Beograd: Nolit, 1975, str. 198-205.
Esterhazi, Peter. Pogled grofice Han-Han nizvodno Dunavom. Prevod s mađarskog: Arpad Vicko. Novi Sad: VEGA media, 2006.
Esterházy, Péter. Ki szavatol a lady biztonságáért? ['Ko jamči za bezbednost lejdi?']. Budapest: Magvető Kiadó, 1982.
Kertes, Imre. Dnevnik galiota. Preveo s mađarskog Arpad Vicko. Beograd: CLIO, 2017.
Kertes, Imre-Esterhazi, Peter. Jedan događaj. [Kertes, Imre. Zapisnik, str. 5-38; Esterhazi, Peter. Život i književnost, str. 39-72 ]. Prevod s mađarskog Sava Babić. Beograd: Prosveta, 2006.
Kertész, Imre. "Budapest, Bécs, Budapest" ['Budimpešta, Beč, Budimpešta']. Holmi, 1990. március, pp. 312-322.
Kertész, Imre. A kudarc ['Fijasko']. Budapest: Magvető Kiadó, 1988.
Kertész, Imre. Fijasko. Prev. Xenia Detoni. Zaprešić: Fraktura, 2005.
Kertész, Imre. Gályanapló ['Dnevnik galiota']. Budapest: Magvető Kiadó, 1992.
Kertész, Imre-Esterházy Péter. Eine Geschichte. Zwei Geschichten. Aus dem Ungarischen von Christina Viragh. Salzburg: Residenz Verlag, 1994.
Kertész, Imre-Esterházy, Péter. Egy történet ['Jedan događaj']. Budapest: Magvető Kiadó, 1993.
Kertész, Imre-Esterházy, Péter. Ista priča. Zaprešić: Fraktura, 2003.
Ože, Mark. Nemesta. Uvod u antropologiju nadmodernosti. Prevela s francuskog Ana A. Jovanović. Beograd: Biblioteka HH vek, 2005.
Parti Nagy, Lajos. Lasu Vegasu ['Lasu Vegasu']. In: Parti Nagy, Lajos, Se dobok, se trombiták ['Ni bubnjevi ni trube']. Budapest: Magvető Kiadó, 1993.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
