Историјска фирмонаутика Његована – мотив трговине у Златном руну Борислава Пекића
Сажетак
Дијахронијски сагледавајући историјско трајање породице Њаго/Његован, особито односе очева и синова, односно дедова и унука, рад настоји да расветли начин на који се у Пекићевом Златном руну обликују мотив трговине и њему иманентне појаве – порекло и основна начела трговачке праксе, природа и особине новца, појам жеље као разменског извора/акцелератора, генеза мотива економског канибализма, као и однос између Фирме и породице, односно трговине и уметности. Оцртавањем економске еволутивне нити породице – од гурбетске/торбарске трговачке мере до корпоративног облика приватне својине – рад подједнако разматра с идејно-економског становишта значајне узроке пропасти породице. Они се тичу промена у погледу разумевања појма власништва, испољавања трговачких способности, као и развијања слепе, первертиране зависности од профитних релација. Управо та зависност упућује на реверзибилност симеонске материјалистичке природе, на чињеницу да су Њаго/Његовани од поседа и за њега живели, али да су управо њиме и фантазмагоричном зачараношћу стицањем уништавани. Истраживачка пажња испитује и пишчево третирање рачунског/рационалистичког погледа на свет чија се радикализација и њени редуктивни и дехуманизујући ефекти манифестују на примеру Леонидове абнормалне рационалности, као и у визији Газде Симеона о економском тоталитаризму и хегемонији његованске Фирме (фирмократији).
Референце
Benjamin, Valter. "Kapitalizam kao religija." Preveo s nemačkog Čad Kocer. Prevela s engleskog Ivana Velja. Zlatna greda, 11. 121/122 (2011): 11-12.
Binsvanger, Hans Kristof. Novac i magija: ekonomsko tumačenje Geteovog Fausta. Preveo s nemačkog Saša Radojčić. Čačak: Gradac, 2017.
Bodrijar, Žan. Prozirnost zla. Preveo s francuskog Miodrag Radović. Novi Sad: Svetovi, 1994.
Flajšman, Kristof. Kapitalizam kao religija. Prevela s nemačkog Dobrila Begenišić. Čačak: Gradac, 2017.
Fuko, Mišel. Rađanje biopolitike. Preveli s francuskog Bojana Novaković i dr. Novi Sad: Svetovi, 2005.
Jerkov, Aleksandar. "Pekićeva cinična intertekstualnost." Književnost, 92-93. 11-12 (1992): 1703-1711.
Le Bon, Gistav. Psihologija gomila. Prevela s francuskog Aleksandra Mančić. Čačak: Gradac, 2007.
Lošonc, Alpar i Gvozden, Vladimir. Anatomija robe: ogledi iz kritike političke ekonomije. Novi Sad: Svetovi, 2016.
Lukić, Jasmina. Metaproza: čitanje žanra. Beograd: Stubovi kulture, 2001.
Milošević, Nikola. Književnost i metafizika: Zidanica na pesku 2. Beograd: "Filip Višnjić", 1996.
Moren, Edgar. Čovek i smrt. Preveo s francuskog Branko Jelić. Beograd: BIGZ, 1981.
Pekić, Borislav. Odmor od istorije. Beograd: BIGZ, 1993.
Pekić, Borislav. Tamo gde loze plaču. Beograd: Službeni glasnik, 2014.
Pekić, Borislav. U traganju za Zlatnim runom. Beograd: BIGZ, 1997.
Pekić, Borislav. Život na ledu I. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Pekić, Borislav. Život na ledu IV. Beograd: Službeni glasnik, 2014.
Pekić, Borislav. Zlatno runo. Beograd: Dereta, 2006.
Perišić, Igor. "Postupak katalogizacije kao izvor smeha u Zlatnom runu Borislava Pekića". Poetika Borislava Pekića: preplitanje žanrova. Ur. Petar Pijanović i Aleksandar Jerkov. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2009. 351-361.
Sabato, Ernesto. Pojedinac i univerzum. Prevela sa španskog Aleksandra Mančić. Čačak: Gradac, 2005.
Špengler, Osvald. Propast Zapada I. Preveo s nemačkog Vladimir Vujić. Beograd: Službeni glasnik, 2018.
Toma, Luj-Vensan. Antropologija smrti II. Preveli s francuskog Zoran Stojanović i Miodrag Radović. Beograd: Prosveta, 1980.
Veblen, Torsten. Teorija dokoličarske klase. Preveo s engleskog Nikola Mišić. Beograd: Kultura, 1966.
Vladušić, Slobodan. "Rismanovo i Pekićevo razumevanje karaktera usmerenog drugima." Sociološki pregled, 46. 2 (2012): 235-246. CrossRef
Zimel, Georg. Filozofija novca. Prevela s nemačkog Olga Kostrešević. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2004.
Zimel, Georg. Kontrapunkti kulture. Prijevod Kiril Miladinov. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, 2001.

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).