Књижевност у Kалендарима Георгија Михаљевића (1807, 1808, 1813)
Сажетак
У раду је донета укупна из посредних извора позната књижевна грађа из Михаљевићевог Календарана лѣто 1807– одломак прозе „Повѣст о Савки и Кати“ и први пут у целини на српском прештампана „Пѣснъ на славу сербски юнака“ – као и цео књижевни део новопронађеног Календарана лѣто 1808. Док су наведени прилози из 1807. културно сигнификанти јер припадају Еустахији Арсић и Михаилу Витковићу, значајним ауторима с почетка 19. века, они из 1808. су у том смислу безначајни, и донети су као извор за проучавање феномена и историјата популарне/тривијалне књижевности.
Референце
Ilijin, Jakov. Pesmarica. Tomaševac: Odeljenje stare i retke knjige Biblioteke Matice srpske, sign. RR II 1, 1807.
Kalendarь na lѣto 1808. za svakoga Serblina koi lюbitъ rod svoй otъ narodolюbca G. Mihalѣviča, Odeljenje za mape, plakate i sitnu štampu Sečenji nacionalne biblioteke u Budimpešti, nesignirano, uz kutiju br. 2151.
Kovačević, Božidar. "Povodom članka 'Slike Karađorđa i Mladena Milovanovića' od g. A. Ivića", Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor 11. 11 (1931): 159-160.
Maticki, Miodrag. "Kalendar Georgija Mihaljevića (Budim 1807; 1808; 1813)". Srpska književna periodika 1766-1850. Novi Sad: Matica srpska, 2016. 179-192.
Maticki, Miodrag."Kalendari Georgija Mihaljevića". Studije i građa za istoriju književnosti, knj. 2.Ur. Marta Frajnd. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1986. 155-178.
Novaković, Stojan. Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867. Beograd: Državna štamparija, 1869.
Petrović, Teodora "Jedan rani uticaj Dositejevih 'Sovjeta', Kovčežić. Prilozi i građa o Dositeju i Vuku 5. 5 (1963): 148-149.
Vitkovics, Mihaly. Vitkovics Mihaly Magyar és Szerb írásai, Budapest: Európa könyvkiadó, 1978.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
