Брзина Таме Стива Тешића: Америка након „Оргијања моћи“
Сажетак
Негативну утемељеност величине Америке америчко-српски драмски писац Стив Тешић транспоновао је у своје пост-холивудске комаде који припадају његовом позном и умјетнички најуспјелијем и најзрелијем периоду стваралаштва, обиљеженог писањем такозване моралне тетралогије. У овом раду анализира се Брзина таме, иначе Тешићева прва драма из наведене тетралогије, у којој је Америка приказана као остварена утопија која се трансформисала у анти-утопију, Бодријаров симулакрум, који га јасно предочава као метафору постмодерног стања западне цивилизације и илустрацију своје визије о крају стварности. Теоријски оквир за наша разматрања представљају Бодријарови ставови о Америци као „пост-оргичком свијету“, као и о симулакруму и симулацији.
Референце
Baudrillard, Jean. America. London: Verso, 1988.
Baudrillard, Jean. Simulacra and Simulation. Trans. Sheila Faria Glaser. Ann Arbor: The University of Michigan Press, 1994. CrossRef
Jeremić, Zoran (ed.). Stojan Stiv Tešić, život i tri drame. Beograd-Užice: Academica, 2008.
Miller, Arthur, Timebends: A Life. London: Methuen, 1987.
Niebuhr, Reinhold. The Irony of American History. Chicago: The University of Chicago Press, 1952.
O'Toole, L. Broadway to Hollywood, Film Comment, Nov-Dec, 22-25, 1981.
Rothmayer, Michael. The Drama of Life Unfolding: The Life and Work of
Smith, S. "Breaking Down: Steve Tesich's Bleak Vision Of America In Decline", Chicago Tribune, April 23rd 1989. Link 10. 1. 2021.
Steve Tesich, Doctoral Dissertation, Lincoln: University of Nebraska, 2002.
Stojanović, D. "A Few Moments with Steve Tesich", Pogledi, April 1992. Dostupno preko: Link 11. 1. 2021.
Tesich, Steve. The Speed of Darkness. New York: American Theatre Magazine, 1989.
Weber, B. "Steve Tesich, 53, Whose Plays Plumbed the Nation's Identity", New York Times, July 2nd 1996. Link 11. 1. 2021.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).