Змајевити јунаци у српској и староенглеској епици
Сажетак
Праиндоевропска основа може се посматрати као корен митологија које су се касније развиле код различитих индоевропских народа, а која је нашла своје место и у усменој књижевности. Она се коначно на папиру петрификовала, иако је у усменом облику остала подложна променама. Компаратисти се од настанка ове гране проучавања књижевности баве истраживањем постојећих паралела међу усменим творевинама различитих индоевропских народа, а сличности указују на оправданост овог приступа.
У раду се прати иста компаратистичка нит и покушава се указати на сличности које постоје између два велика јунака српске и староенглеске епике – Змаја Огњеног Вука и Беовулфа. Како је Змај Огњени Вук познат као змајевити јунак, истицањем квалитета које такав јунак мора да поседује, те изналажењем заједничких особина које су остављене у тексту староенглеског епа Беовулф, настоји се да се докаже да постоје валидни извори који нам могу послужити као основа за тврдњу да је Беовулф, баш као и Змај Огњени Вук, змајевити јунак.
Референце
Bogišić: Bogišić, Valtazar. Narodne pjesme iz starijih najviše primorskih zapisa. Beograd: Glasnik srpskog učenog društva, 1878.
ER: Gezeman, Gerhard. Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Sremski Karlovci, 1925.
Karadžić, Vuk Stefanović. Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima. Beč, 1852. [Beograd: Nolit, 1977.]
SANU II: Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića. Knj. II. Živomir Mladenović i Vladan Nedić, prir. Beograd: SANU, 1974.
SM: Milutinović, Sima Sarajlija. Pjevanija crnogorska i hercegovačka. Dobrilo Aranitović, prir. Nikšić: NIP "Univerzitetska riječ", 1990.
SNP II: Karadžić, Vuk Stefanović. Srpske narodne pjesme. Knj. II. Sabrana dela. Knj. 5. Radmila Pešić, prir. Beograd: Prosveta, 1988.
SNP VI: Karadžić, Vuk Stefanović. Srpske narodne pjesme. Knj. VI - 2. državno izdanje. Ljubomir Stojanović, prir. Beograd: Državna štamparija, 1935.
Beovulf (I. K.): Beovulf. Staroengleski junački spev i odlomci junačkih pesama. Ivanka Kovačević (prev.). Beograd: Narodna knjiga, 1983.
Beowulf (K): Fulk, Robert D. et al. Klaeber's Beowulf and The Fight at Finnsburg (fourth edition). Toronto, Buffalo, London: University of Toronto Press, 2008.
Anderson, Earl R. & Richards, Mary P. Understanding Beowulf as an Indo-European Epic: A Study in Comparative Mythology. New York: The Edwin Mellen Press, 2010.
Baker, Peter S. Honour, Exchange and Violence in Beowulf. Cambridge: D. S. Bauer, 2013.
Bloom, Harold. Bloom's Guides: Beowulf. New York: Infobase Publishing, 2008.
Delić, Lidija. Zmija, a srpska. Konceptualizacija u usmenom folkloru. Andrićgrad - Višegrad: Andrićev institut, 2019.
Detelić, Mirjana. Mitski prostor i epika. Beograd: SANU, 1992.
Dragojlović, Dragoljub. Paganizam i hrišćanstvo u Srba. Beograd: Službeni glasnik, 2008.
Đorđević Belić, Smiljana. "Vlasinski vodeni bik: folklorni tekst, ritualna praksa i zamišljanje zajednice". Aquatica. Ur. Mirjana Detelić i Lidija Delić. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2013. 103-130.
Elijade, Mirča. Istorija verovanja i religijskih ideja I. prevela Biljana Lukić.Beograd: Prosveta, 1991.
Gamkrelidze, Tamaz V. & Ivanov, Vyacheslav. Indo-European and the Indo-Europeans: A Reconstruction and Historical Analysis of a Proto-Language and a Proto-Culture. New York: Mouton de Gruyter, 1995. CrossRef
Gezeman, Gerhard. Studije o južnoslovenskoj narodnoj epici. Preveo Tomislav Bekić. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Vukova zadužbina, Matica srpska, 2002.
Goldsmith, Margaret E. The Mode and Meaning of Beowulf. London: Bloomsbury Academic, 2014.
Gura, Aleksandar. Simbolika životinja u slovenskoj narodnoj tradiciji. Preveli Ljudmila Joksimović i dr. Beograd: Brimo, Logos, "Globosino" - Aleksandrija, 2005.
Ivanov, Vяačeslav Vsevolodovič i Vladimir Nikolaevič Toporov. Issledovaniя v oblasti slavяnskih drevnosteй. Leksičeskie i frazeologičeskie voprosы rekonstrukcii tekstov. Moskva: Akademiя nauk SSSR, Institut slavяnovedeniя i balkanistiki: Izdatelьstvo "Nauka", 1974.
Karanović, Zoja. Zakopano blago - život i priča. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo: Institut za jugoslovenske književnosti i opštu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 1989.
Lindow, John. Handbook of Norse Mythology. Santa Barbara: ABC-CLIO, Inc, 2001.
Loma, Aleksandar. "Srpska 'Mala Ilijada'". Ur. Lidija Delić i Snežana Samardžija. Beograd: Udruženje folklorista Srbije: Balkanološki institut SANU, 2021. 15-42.
Lord, Albert Bates. Epic Singers and Oral Tradition. Ithaca and London: Cornell University Press, 1991.
Ljubinković, Nenad. "Erlagenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama i lajpciška Pjevanija Sime Milutinovića". Srpsko usmeno stvaralaštvo. Prir. Nenad Ljubinković i Snežana Samardžija. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2008. 19-68.
Marjanić, Suzana. "Zmaj i junak ili kako ubiti zmaja". Guje i jakrepi. Ur. Mirjana Detelić i Lidija Delić. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2012. 57-80.
Meletinski, Eleazar M. Poetika mita. preveo Jovan Janićijević. Beograd: Nolit, 1983.
Meletinski, Jeleazar M. Uvod u istorijsku poetiku epa i romana. Beograd: Srpska književna zadruga, 2009.
Miller, Dean A. The Epic Hero. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 2000.
Niles, John D. "Ring Composition and the Structure of Beowulf". PMLA 94.5 (1979): 924-935. JSTOR. Web. 23 September 2020. CrossRef
North, Richard. The Origins of Beowulf: From Vergil to Wiglaf. New York: Oxford University Press, Inc, 2006.
Orchard, Andy. A Critical Companion to Beowulf. Suffolk: D. S. Brewer, 2003.
Perić, Dragoljub. Teriomorfni junaci slovenske epike. Volh Vseslavjevič i Zmaj Ognjeni Vuk (komparativno-tipološka analiza). Beograd: Beogradska knjiga, 2008.
Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana. "Aždaja/ala kao ženska hipostaza zmaja?". Guje i jakrepi. Ur. Mirjana Detelić i Lidija Delić. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2012. 43-56.
Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana. Zmaj Despot Vuk - mit, istorija, pesma. Novi Sad: Matica srpska, 2002.
Petković, Danijela. Junak i siže epske pesme. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2019.
Radenković, Ljubinko. Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena. Niš: Prosveta, 1996.
Radulović, Nemanja. "Drvo sveta. Problem poetike jednostavnih oblika na primeru jedne formulne slike". Živa reč. Ur. Mirjana Detelić i Snežana Samardžija. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2011. 535-550.
Radulović, Nemanja. Slika sveta u srpskim narodnim bajkama. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2009.
Rauer, Christine. Beowulf and the Dragon: Parallels and Analogues. Suffolk: D. S. Brewer, 2000.
Ređep, Jelka. Grof Đorđe Branković i usmeno predanje. Novi Sad: Izdavačko-knjižarska agencija "Prometej", 1991.
Samardžija, Snežana. "Iz dubina i virova. Predstava o podzemnom svetu u srpskoj usmenoj prozi". Aquatica. Ur. Mirjana Detelić i Lidija Delić. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2013. 65-84.
Samardžija, Snežana. "Ko se krije iza zmijskog svlaka?". Guje i jakrepi. Ur. Mirjana Detelić i Lidija Delić. Beograd: Balkanološki institut SANU, 2012. 13-41.
Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik. Redaktori Svetlana M. Tolstoj i Ljubinko Radenković. Beograd: Zepter Books World, 2001.
Suvajdžić, Boško. Dnovide vode. Novi Sad: Orpheus, 2012.
Šmaus, Alojz. Studije o južnoslovenskoj narodnoj epici. Beograd: Zavod za udžbenike, 2011.
Toporov, Vladimir N. "Badnjak". Delo XXVI/11-12 (1980): 78-93.
Toporov, Vladimir N. "Drvo sveta". Savremenik 9/10 (1986): 250-256.
Watkins, Calvert. How to Kill a Dragon: Aspects of Indo-European Poetics. New York: Oxford University Press, 1995.
West, Martin L. Indo-European Poetry and Myth. New York: Oxford University Press, 2007. CrossRef
Zečević, Slobodan. Mitska bića srpskih predanja. Beograd: Službeni glasnik, 2007.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
