Студент и Praxis: студентска и академска периодика у борби за аутономију универзитета и слободу (књижевне) критике 1968−1974.

Сажетак

Раздобље од 1968. до 1974. године у историји српске и југословенске књижевне периодике обележено је системском цензуром омладинских гласила, која такав карактер стиче с првом забраном ванредних броја Студента из јуна 1968. године, у време кад се конституише студентски покрет на Београдском универзитету. Крај ове етапе означава отпуштање осам професора с Филозофског факултета у Београду (Михаило Марковић, Небојша Попов, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Триво Инђић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић и Љубомир Тадић) и укидање финансијске потпоре филозофском часопису Praxis (1964–1974), у издању Хрватског филозофског друштва, чије су сарадничко језгро у Србији чинили поменути професори из Београда. Њихов јавни ангажман представљао је спону између стручне, академске заједнице и студентске штампе. У овом раду анализира се улога студентске периодике у преношењу идеје социјалистичког хуманизма, тј. антистаљинистичког културног програма интелектуалаца окупљених око часописа Praxis. Стога је циљ овог истраживања двострук – да испита на који начин су идеје социјалистичког хуманизма, међу којима се посебно издваја борба за аутономију универзитета, биле формативне за књижевну критику у студентској периодици, те на који начин се овај свеобухватни културни и књижевнокритички програм својим програмским начелима надовезује на полемичко наслеђе књижевне и омладинске периодике из међуратне епохе.