О користи и штети књижевне историје за живот: теорија књижевноисториографског дискурса у науци о књижевности
Сажетак
У раду је понуђен метакритички преглед репрезентативних теоријских усмјерења у промишљању задатака и смисла историје књижевности као научне дисциплине. Заснована од својих почетака као дијахронијска класификација књижевности појединих језика, што је током XIX вијека и конституисања европских нација у модерном смислу ријечи додатно дошло до изражаја, књижевна историја дуго је и на различите начине настојала да превазиђе тај оквир и досегне најширу могућу универзалност. Тај проблем показао се изазовним подједнако у теоријском и практичном расту књижевноисториографског дискурса у XX вијеку. Многа друга питања попут периодизације, развојне промјене, рецепције књижевно-умјетничких текстова као и појединих методолошких апорија у њиховом историографском сагледавању, проучена су у хронолошкој перспективи с намјером да се мапира један могући континуитет критичког мишљења о назначеном проблему. Однос историје књижевности према књижевној критици, њена типолошка категоризација, наративна природа књижевноисториографског конструисања идеје националне, односно опште књижевности, такође су питања која су се истакла као пресудна у истом теоријском кругу. Поред значајних прилога свјетске филологије посвећених проблемима књижевне историје, пажња је посвећена и доприносу српске науке о књижевности на том пољу.
Референце
Auerbah, Erih. Mimezis. Preveo Milan Tabaković. Beograd: Nolit, 1978.
Cindori, Marija. "O terminologiji nauke o književnosti". Književne teorije XX veka. Ur. Milosav Šutić. Beograd: Institut za književnosti i umetnost, 2004. 185-189.
Fraj, Nortrop. Anatomija kritike. Prevela Giga Gračan. Zagreb: Naprijed, 1979.
Giljen, Klaudio. Književnost kao sistem. Preveo Tihomir Vučković. Beograd: Nolit, 1982.
Glovinjski, Mihal. "Od spoljašnjih i unutrašnjih metoda do književne komunikacije". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 17-32.
Grubačić, Slobodan. "Izazovi književne istoriografije" (predgovor). Istorija nemačke književnosti. Fric Martini. Beograd: Službeni glasnik, 2019. 9-25.
Jaus, Hans Robert. Estetika recepcije. Prevela Drinka Gojković. Beograd: Nolit, 1978.
Konstantinović, Zoran. "O dubinskim dimenzijama intertekstualnosti". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 63-67.
Kroče, Benedeto. Književna kritika kao filozofija. Preveo Vladan Desnica. Beograd: Kultura, 1969.
Kurcijus, Ernst Robert. Evropska književnost i latinski srednji vek. Preveo s nemačkog Josip Babić; citate preveli s latinskog i grčkog Darko Todorović, sa španskog i francuskog Aleksandra Mančić-Milić, s italijanskog Zoran Radisavljević. Beograd: SKZ, 1996.
Lukač, Đerđ. Rani radovi. Preveo Sava Babić. Sarajevo: IRO "Veselin Masleša", 1982.
Martini, Fric. Istorija nemačke književnosti. Preveli Vera Stojić, Branimir Živojinović i Slobodan Grubačić. Beograd: Službeni glasnik, 2019.
Meletinski, Jeleazar M. Uvod u istorijsku poetiku epa i romana. Prevela Radmila Mečanin. Beograd: SKZ, 2009.
Niče, Fridrih. O koristi i šteti istorije za život. Preveo Milan Tabaković. Beograd: Grafos, 1990.
Nikolić, Nenad. Geometrija prošlosti. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Nikolić, Nenad. Identitet srpske književnosti. Beograd: SKZ/Partenon, 2019.
Nikolić, Nenad. Problemi savremene književne istorije. Beograd: Akademska knjiga, 2015.
Palavestra, Predrag. "Kritička teorija i istorija književnosti". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 69-92.
Perkins, Dejvid. Is Literary History Possible? Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 1992.
Petković, Novica. "Jedan osvrt na formalističko tumačenje književnog razvoja i na njegovu razradu u savremenoj semiotici". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 93-103.
Petrović, Svetozar. "Novi i stari istorizam u istoriji književnosti". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 33-42.
Petrović, Svetozar. Priroda kritike. Zagreb: Liber, 1972.
Puhalo, Dušan. "Istorija književnosti". Rečnik književnih termina. Ur. Dragiša Živković. Beograd: Nolit, 1992.
Šlafer, Hajnc. Kratka istorija nemačke književnosti. Prevela Drinka Gojković. Beograd: Službeni glasnik, 2014.
Solar, Milivoj. "Ideja povijesti i povijest književnosti". Teorija istorije književnosti. Ur. Predrag Palavestra. Beograd: SANU, 1986. 5-15.
Ulig, Klaus. Teorija književne istorije. Prevele Dušanka Maricki i Mirjana D. Stefanović. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Vajt, Hejden. Metaistorija. Preveo Ratko Radunović. Podgorica: CID, 2011.
Velek, Rene i Ostin Voren. Teorija književnosti. Preveli Aleksandar I. Spasić i Slobodan Đorđević. Beograd: Nolit, 1974.
Velek, Rene. Kritički pojmovi. Preveli Aleksandar I. Spasić i Slobodan Đorđević. Beograd: Vuk Karadžić, 1996.
Vodička, Feliks. Problemi književne istorije. Preveo Aleksandar Ilić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1987.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
