Утицај семиологије на позоришну критику у Србији
Сажетак
У раду ауторка полази од тезе да је семиологија у проучавању драме и позоришта увела следеће новине: понудила је начин како помоћу истог модела успешно анализирати тзв. класичне драме односно драмска дела настала на принципима аристотеловско-хегеловске драматургије и тзв. модерна или авангардна дела односно драмска дела која раскидају с овом традицијом; доказала је да се не може говорити о тачном преношењу драмског дела на сцену јер драмско дело и представа не оперишу истим знаковима; утврдила je да је позориште моћна друштвена пракса. Увођење авангардних драма у корпус српске драмске традиције и прелазак на редитељско позориште догађали су се код нас паралелно с превођењем књига и промовисањем семиолошких студија драме и позоришта. Први талас се одиграо крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, a други након двехиљадите. Ауторка кроз студију случаја истражује да ли су (и који) критичари допринели промовисању, разумевању и усвајању ове промене у нашем позоришту, користећи семиологију као начин читања позоришта и драме.
Референце
Dedinac, Milan. Pozorišne hronike. Beograd: Prosveta, 1950.
Fischer-Lichte, Erika. Estetika performativne umetnosti. Sarajevo/Zagreb, 2009.
Fischer-Lichte, Erika. Semiotika kazališta. Zagreb: Disput, 2015.
Fischer-Lichte, Erika. The Routledge Introduction to Theatre and Performance Studies. London: Routledge, 2014. CrossRef
Hristić, Jovan. Čehov dramski pisac. Beograd: Nolit, 1981.
Hristić, Jovan. O tragediji. Beograd: "Filip Višnjić", 1998.
Hristić, Jovan. Pozorišni referati (Pozorište, pozorište III). Beograd: Nolit, 1982.
Hristić, Jovan. Pozorište, pozorište II. Beograd: Prosveta, 1982.
Ibersfeld, An. Čitanje pozorišta. Beograd: "Vuk Karadžić", 1982.
Klaić, Dragan. "Dve marginalije uz Hrvatskog Fausta". Književne novine, 13. januar (1983).
Klaić, Dragan. "Teatarske avanture". Scena, br. 5, godina XVI, novembar-decembar, Novi Sad: Sterijino pozorje (1980): 22-29.
Klaić, Dragan. Početi iznova. Beograd: Clio/Univerzitet umetnosti u Beogradu, Cetinje: FDU Cetinje, 2016.
Klaić, Dragan. Teatar razlike. Novi Sad: Sterijino pozorje, 1989.
Klajn, Hugo. Osnovni problemi režije. Beograd: Univerzitet umetnosti, 1979.
Lehmann, Hans-Thies. Postdramsko kazalište. Zagreb: CDU, Beograd: TKH, 2004.
Medenica, Ivan, "Ubojita značenja". NIN, br. 3385, 12. novembar (2015).
Medenica, Ivan. Klasika i njene maske. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2010.
Milivojević Mađarev, Marina. "Georgij Paro kao selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja". Kazalište, br. 84/20 (2019): 118-125.
Milivojević Mađarev, Marina. "Vladimir Stamenković: Nacrt za buduće teatrološko istraživanje". Scena, br. 3, godina LIV (2018): 76-85.
Miočinović, Mirjana (ur). Drama. Beograd: Nolit, 1978.
Miočinović, Mirjana. Eseji o drami. Beograd: "Vuk Karadžić", 1975.
Nova kritika (izbor tekstova, predgovor i beleške Jovan Hristić). Beograd: Prosveta, 1973.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
