Чајкановић и Библија
Сажетак
Значајан допринос развоју српске библистике дали су и аутори који по вокацији нису били теолози, а међу њима су се посебно издвајали класични филолози. Тако је и данас, а тако је било и на почетку развоја наше академске теологије почетком прошлога столећа. Један од класичара који се бавио и библијским списима је проф. Веселин Чајкановић (1881–1946). Аутор је у његовом опусу пронашао осам текстова који су посвећени библијским темама. Већина тих огледа српским теолозима данас нису познати, а они који јесу, по ауторовом суду, нису оцењени на адекватан начин. У раду су детаљно приказани сви Чајкановићеви прилози из библистике. Закључак до којег се дошло је да се овај угледни српски интелектуалац и истраживач старине спорадично, али врло савесно и темељно бавио библистиком, пратећи и критички усвајајући резултате савремених библијских студија у свету.
Референце
Bjelajac, Branko. "Hrišćanska zajednica studenata kao model saradnje i tolerancije među crkvama s početka XX veka". Religija i tolerancija, Vol. IX, Nº 16 (2011): 309-316.
Čajkanović, Veselin "O Daničićevom prevodu Staroga Zaveta". Novi život, knj. 12, sv. 1 (1922): 17-23.
Čajkanović, Veselin. "Fragmenat jednog apokrifnog jevanđelja". Duhovna straža, 5, 6 (1909): 192-200. CrossRef
Čajkanović, Veselin. "Hermann Gunkel, Das Märchen im Alten Testament, Tübingen, 1921". Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, knj. 1, sv. 1 (1921a): 296.
Čajkanović, Veselin. "Jedna knjiga o Mojsiju". Srpski književni glasnik, LIII (1938): 469-470.
Čajkanović, Veselin. "Jevanđelije po Mateju. S grčkog teksta preveo protoprezviter d-r Dimitrije Stefanović, Beograd, Britansko i Inostrano Biblisko Društvo, 1929. U istoj seriji i iste godine: Jevanđelije po Marku, Jevanđelije po Luci, Jevanđelije po Jovanu". Bogoslovlje: organ PBF u Beogradu, 4 (1929): 327-330.
Čajkanović, Veselin. "Stari i Novi Savez". Novi život, knj. 2, sv. 7 (1921b): 196-199.
Čajkanović, Veselin. "Sveto Jevanđelje po Jovanu". Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, knj. 11, sv. 1-2 (1931): 241-243.
Čajkanović, Veselin. O čitanju Biblije. Hrišćanska Zajednica studenata Beogr. Univerziteta, 6. Beograd, 1912.
Đurić, Vojislav. "Beleške o Čajkanovićevim radovima iz religije i mitologije". Veselin Čajkanović, O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji. Prir. Vojislav Đurić. Beograd: SKZ, 1994. 231-378.
Grujić, Anđelka-Elijana. "Religija i mitologija u Čajkanovićevom Pregledu rimske književnosti". Antičke studije kod Srba. Prir. Miodrag Stojanović. Beograd: Balkanološki institut SANU, 1989. 239-256.
Jevtić, Atanasije. Bog otaca naših: rukoveti sa njive Gospodnje. Sveta Gora Atonska: Manastir Hilandar, 2000. 385-409.
Kruger, Michael J. "P. Oxy. 840: Amulet or Miniature Codex?". The Journal of Theological Studies, 53, 1 (2002): 81-94. CrossRef
Kubat, Rodoljub. Osnove starosavezne antropologije: Teološka perspektiva. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet; Novi Sad: Beseda, 2008.
Marić, Rastislav. "Dr Veselin Čajkanović (28. III 1881-6. VIII 1946)", Glasnik Etnografskog instituta SANU, II-III (1953-1954): 67-73.
Vukašinović, Vladimir. "Kritički osvrt na teološku misao Veselina Čajkanovića". Crkvene studije, 6 (2009), 145-156.
Zwei neue Evangelienfragmente, Herausgegeben und erklärt von H. B. Swete (Kleine Texte für theologische und philologische Vorlesungen und Übungen; Herausgegeben von Hans Lietzmann. vol. 31) Bonn, Berlin: A. Marcus und E. Weber's Verlag 1908 (= ²1924)
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
