Опис Свете земље Гаврила Тадића

  • Ksenija Milovanović Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.10
Кључне речи: проскинитарион, Гаврило Тадић, Света земља, Јерусалим

Сажетак

У овом раду се проучава проскинитарион Гаврила Тадића који је састављен 1662. године. Проскинитарион је осмишљен као водич кроз места Свете земље, са описима најзначајнијих знаменитости. Текст је написан српскословенском редакцијом са елементима народног језика. У раду се прати утицај народних облика преко одређених фонетских, морфолошких и лексичких појава. Језик није проучаван у синхроној равни, већ је доминантна дијахронијска перспектива. Етимолошка анализа лексичког слоја указала је на знатне оријенталне утицаје, али су забележене и локалне језичке одлике. Извршена су и палеографска истраживања. У прилогу рада дат је приређени текст проскинитариона према рукопису који се чува у Националној и универзитетској библиотеци у Јерусалиму под сигнатуром Мс. Вар. 186.

Референце

Đorđić, Petar. Istorija srpske ćirilice. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1990.

Harisijadis, Mara. Gavrilo Tadić, Poklonjenije častnogo groba i svetih mest va svetom grade Jerusalime, Povest neka izabrana. Književna istorija, br. 73-74, Beograd, 1986.

Jovanović, Tomislav. Sveta zemlja u srpskoj književnosti od XIII do kraja XVIII veka. Beograd: Čigoja, 2007.

Klausner, J. A. Description des lieux saints de Palestine dans un manuscrit slavon. Revue des etudes slaves. Tome XXXIII, fasc 1-4, Paris, 1956. CrossRef

Trifunović, Đorđe. Azbučnih srpskih srednjovekovnih književnih pojmova. Beograd: Nolit, 1990.

Објављено
2023-01-31
Како цитирати
Број часописа
Год. 54 Бр. 177 (2022)
Секција
Књижевна грађа
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).