Поезија у стилистичком кључу
Милош Ковачевић. Поезија у стилистичком кључу. Вишеград: Андрићев институт, 2020, 335 стр.
Сажетак
Нова стилистичка студија Милоша Ковачевића Поезија у стилистичком кључу надовезује се на претходне ауторове књиге из ове области које су препознатљиве по теоријско-методолошком концепту интегралног проучавања стила неког песника, односно његовог дела. Интегрално истраживање песничког текста подразумева примену и лингвистичких и књижевних метода, с циљем да се расветли посебност поетског језика. А специфичност поетског у односу на друге типове језичких текстова лежи у преиначењу језичких знакова као његовој иманентној карактеристици. То преиначење у анализама овога типа утврђује се на основу критеријума стилематичности, који указује на онеобичавање форме неке језичке јединице, и стилогености, као оцене уметничког ефекта дате јединице. Зато „предмет интегралне стилистике јесте истраживање начина остваривања (међу)односа стилематичности и стилогености језичких јединица: од фонема као најмање до дискурса или текста као највише“ (Ковачевић 2020: 9). У тринаест радова о српским песницима обухваћених у овој књизи издвајају се и описују различите врсте онеобичавања и указује на естетско-уметничку вредност и стилематичних и нестилематичних језичких јединица.
Референце
Miloš Kovačević. Poezija u stilističkom ključu. Višegrad: Andrićev institut, 2020.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
