Седмокњижје о Милошу: прави Црњански
Горана Раичевић. Агон и меланхолија: Живот и дело Милоша Црњанског. Нови Сад: Академска књига, 2021, 878 стр.
Сажетак
Вишедеценијско читање и саживљавање с опусом и биографијом Милоша Црњанског, једно од најинтензивнијих и најсвеобухватнијих у историји српске књижевне историографије, Горана Раичевић (1964) објединила је у својој новој књизи насловљеној Агон и меланхолија: Живот и дело Милошa Црњанског (Раичевић 2021). Ауторка која је Црњанском већ посветила три своје монографије − Есеји Милоша Црњанског (2005), Кротитељи судбине: О Црњанском и Андрићу (2010) и Коментари „Дневника о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског (2010) − својом новом књигом, за коју се може рећи да обимом и домашајем представља обједињених седам монографских публикација, заокружује своје десетокњижје о једном од најзначајнијих српских књижевника, одужујући му се за све што нам је у аманет оставио, те подижући му на тај начин јединствен и сваке хвале достојан литерарни споменик.
Референце
Gorana Raičević. Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog. Novi Sad: Akademska knjiga, 2021.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).