Мисли Божидара Кнежевића
Сажетак
Слободан Јовановић је указао да је, након што су се појавиле Мисли, изгледало да ће Божидар Кнежевић бити моралиста каквих је било у француској и енглеској књижевности. Јован Скерлић је оценио да Мисли Божидара Кнежевића припадају моралистичкој књижевности и да су најбоље дело своје врсте у српској књижевности. Иако је Бранислав Петронијевић први скренуо пажњу на лепе и оригиналне мисли у Принципима историје, Кнежевићевом капиталном делу, а Скерлић тврдио да су Мисли само упрошћене идеје из Принципа историје, већина афоризама објављених у Мислима не може се пронаћи у Кнежевићевом филозофском систему. Показује се да су поједине Кнежевићеве мисли извучене из контекста Принципа историје, друге личе на идеје које се у њима могу пронаћи, а треће су сасвим личне, скоро аутобиографске. Кнежевићеве мисли преживеле су неколико историјских, књижевних и филозофских епоха.
Референце
[Jeremić, Dragan] D. Je. "Knežević, Božidar, istoričar i filozof (Ub, 20. III 1862 - Beograd, 3. III 1905)". Enciklopedija Jugoslavije, 5, Jugos-Mak [1955-1971; glavni redaktor Miroslav Krleža]. Zagreb: Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ, 1962, стр. 263–264.
Atanasijević Ksenija. "Božidar Knežević". U: Božidar Knežević, Misli. Priredila Paulina Lebl-Albala, predgovor Ksenija Atanasijević. Beograd: Srpska književna zadruga, 1931, str. III-XXXVI.
Domanović, Radoje. "Sećanje na Milovana Đ. Glišića" ["Čitano na Glišićevom večeru u Narodnom pozorištu 4. marta 1908]. Srpski književni glasnik, knj. XX, 8, 174 (16. april 1908), str. 561-547.
Gligorić, Velibor. "Neohumanisti". U: Velibor Gligorić, Oni koji odlaze VI. Beograd, 1932, str. 11-20.
Grubačić, Kosta. Božidar Knežević, monografija o znamenitom srpskom filozofu istorije. Sarajevo: Veselin Masleša, 1962.
Jovanović, Slobodan. "O srpskom nacionalnom karakteru. Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera", Glas kanadskih Srba, 30, 1644 (24. oktobar 1963), 1650 (5. decembar 1963); Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, Avala, Printing and Publishing Company Ltd., Windsor, Ont. Canada 1964, str. 38.
Jovanović, Slobodan. "Uroš Petrović" [Predgovor u knjizi]: Uroš Petrović, Za svaki dan. Beograd: Izdavačka knjižarnica S. B. Cvijanovića, 1926, str. III-XIV.
Knežević 1902a = Knežević, Bož. "Misli", [od Božidara Kneževića], Srpski književni glasnik, knj. V, 2, 24 (16. januar 1902), str. 108-113; 3, 25 (1. februar 1902), str. 192-198; 4, 26 (16. februar 1902), str. 272-281.
Knežević 1902b = Knežević, Bož. Misli. Beograd: Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije, 1902.
Knežević 2002a = Knežević, Božidar. Misli. Priredila Aleksandra Vraneš. Ub: Gradska biblioteka "Božidar Knežević", 2002.
Knežević, Božidar, Čovek i istorija, Biblioteka: Srpska književnost u sto knjiga. Knjiga 42. predgovor, izbor i redakcija Dragan M. Jeremić, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Novi Sad - Beograd 1972.
Knežević, Božo. Principi istorije. Knjiga II, Proporcija u istoriji. Beograd: Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1901.
Knežević, Božo. Principi istorije. Knjiga prva, Red u istoriji. Beograd: Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1898.
M. Knežević 2002 = Knežević, Milka, "Život mojih roditelja", u: Božidar Knežević, Beležnica (1896-1897). Priredila Aleksandra Vraneš. Ub: Gradska biblioteka "Božidar Knežević", 2002, str. 77-94.
Milosavljević, Boris, "Božidar Knežević (1862-1905): biografija, delo, kritika i recepcija", Theoria 3 (2017), str. 155-196. CrossRef
Milosavljević, Boris, "Božidar Knežević". U: Srbi 1903-1914. Istorija ideja. Priredio Miloš Ković. Beograd: Klio 2015, str. 442-445.
Petronijević, Branislav. "Feljton. Božidar Knežević", Politika II, 399 (20. februar 1905), str. 1-2.
Petronijević, Branislav. "Principi istorije, knjiga prva. Red u istoriji. Napisao Boža Knežević", Delo III, 19 (1898), str. 491-506.
Petronijević, Branislav. "Referat o rukopisu g. Bože Kneževića 'Principi Istorije', knjiga druga" u: "Radnja Glavnoga prosvetnoga saveta. Sastanak 742-gi, držan 29 septembra 1899," Prosvetni glasnik, službeni list Ministarstva prosvete i crkvenih poslova XX, 12 (decembar 1899), str. 692-693.
Popović, Bogdan. "Tri priče Radoja Domanovića [I]", Srpski književni glasnik VI, 6, 36 (16. jul 1902), str. 1067-1081.
S. S. 1905 = S. S. [Stevan Sremac*]. "Boža Knežević, književnik", Politika II, 397 (18. februar 1905), str. 2. CrossRef
Skerlić, Jovan. "Božidar Knežević", Srpski književni glasnik XIV, 5, 99 (1. mart 1905), str. 398-400.
Skerlić, Jovan. "Misli, od Bož. Kneževića. Beograd, 1902," Srpski književni glasnik VI, 4, 34 (16. jun 1902), str. 1016-1027.
Skerlić, Jovan."Božidar Knežević". U: Istorija nove srpske književnosti, Potpuno i ilustrovano 3. izd. [prema izdanju iz 1921]. Beograd: Rad, 1953, str. 418-420, 423, 484, 510.
Trivunac 1940 = "Svečani skup S. Kr. akademije. G. G. Miloš Trivunac i Vojislav Mišković proglašeni su za prave članove Srpske kraljevske akademije. Pre toga oni su pročitali svoje pristupne besede" ["Boža Knežević, čovek i mislilac"] Politika XXXVII, 11.383 (9. februar 1940), str. 7.
Vujić, Vladimir. "Božidar Knežević". U: Božidar Knežević, Zakon reda u istoriji. Predgovor Vladimir Vujić. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona (Štamparija "Napredak", Pančevo 1920), 1921, str. I-XXIII.
Vujić, Vladimir. "Misli Božidara Kneževića", Narodna odbrana VII, 9 (1932), str. 140-141.
Z(orovavelj) [Vladan Stojanović*], "Kneževićev krug", Srpski narod 8 (27. februar 1943), str. 10.
Žunjić, Slobodan. Istorija srpske filozofije, Beograd: ZUNS, 2014.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).