Кад је Бекет на филму мигрирао на телевизију
Сажетак
Британски телевизијски програм Канал 4, учествовао је у продукцији Бекета на филму (2001), пројекта прављења филмских верзија свих Бекетових комада писаних за позориште. Филмови су приказани у биоскопима на разним странама света, у Лондону и Њујорку, али су од почетка били предвиђени и за мигрирање на медијум телевизије. Канал 4 је 2001. емитовао серијал адаптација Бекета на филму рано или касно увече, за просечну породичну публику, али његово позиционирање није претерано водило рачуна о нормалној програмској схеми. Тематска неповезаност међу драмама, као и остали програми овог канала, једнако као и неуобичајено време емитовања, допринели су малој гледаности као и збрци око тога каквом гледалишту су ове драме биле намењене. Потом је Бекет на филму мигрирао наново, кад су 2004. комади били предвиђени за емитовање у образовним програмима школских телевизија, током јутарњих термина. То је било намењено средњошколској омладини која је учила о Бекетовим драмама на часовима енглеског или историје позоришта. За сваку драму био је назначен узраст групе гледалаца којима је она била намењена, како би се помогло наставницима и родитељима. Бекет на филму постао је предмет студија. Овај текст анализира како се одвијао процес мигрирања са једног медија на други и од једне врсте гледалаца до друге, и зашто је он значајан. Наш рад показује како су ове међумедијске сеобе дестабилизовале Бекета на филму као предмет анализе, али он такође показује и опсег до ког Бекетово дело има могућност обраћања различитим публикама, као и његово испуњавање различитих културних улога.
Референце
Bignell, Jonathan. Beckett on Screen: The Television Plays. Manchester: Manchester University Press, 2009.
Bignell, Jonathan. "Into the Void: Beckett's Television Plays and the Idea of Broadcasting." Beckett and Nothing: Trying to Understand Beckett, edited by Daniela Caselli, Manchester: Manchester University Press, 2010, pp. 125-42.
Bignell, Jonathan. "Performing Right: Legal Constraints and Beckett's Plays on BBC Television." Samuel Beckett Today / Aujourd'hui no. 27, 2015, pp. 129-41. Crossreff
Brundson, Charlotte. "Problems with Quality." Screen vol. 31, no. 1, 1990, pp. 67-90. Crossreff
Frost, Everett and Anna McMullan. "The Blue Angel Beckett on Film Project: Questions of Adaptation, Aesthetics, and Audience in Filming Samuel Beckett's Theatrical Canon." Drawing on Beckett: Portraits, Performances and Cultural Contexts, edited by Linda Ben-Zvi, Tel Aviv: Assaph Books, 2003, pp. 215-38.
Greenhalgh, Suzanne. "The Mysteries at the National Theatre and Channel 4: Popular Theatre into Popular Television." Boxed Sets: Television Representations of Theatre, edited by Jeremy Ridgman, Luton: John Libbey, 1998, pp. 63-88.
Harmon, Maurice. No Author Better Served: The Correspondence of Samuel Beckett and Alan Schneider. Harvard: Harvard University Press, 1998.
Lawley, Paul. "Beckett's Dramatic Counterpoint: A Reading of Play." Journal of Beckett Studies, no. 9, 1984, pp. 25-41.
McMullan, Anna. Theatre on Trial: Samuel Beckett's Later Drama. London: Routledge, 1993.
Metz, Christian. The Imaginary Signifier: Psychoanalysis and the Cinema, trans. Ben Brewster, Bloomington: Indiana University Press, 1982.
Ofcom. Children and Parents: Media Use and Attitudes Report. https://www.ofcom.org.uk/__data/assets/pdf_file/0027/76266/childrens_2014_report.pdf. London: Office of Communications, 2014.
Saunders, Graham. (2007), "Reclaiming Sam for Ireland: The Beckett on Film Project." Irish Theatre in England, edited by Richard Cave and Ben Levitas, Dublin: Carysfort, pp. 79-96.
Sierz, Alex. "Interview with Alan Moloney." www.channel4.com/culture/microsites/B/beckett/maloney_interview.html. No date, accessed March 2009.
Voigts-Virchow, Eckart. "Face Values: Beckett Inc., The Camera Plays and Cultural Liminality." Journal of Beckett Studies vol. 10, nos. 1/2, 2000/2001, pp. 119-135. Crossreff
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
