Музичко-драмска синтеза музике и текста – карактеризација ликова у опери-ораторијуму Краљ Едип Игора Стравинског
Сажетак
Опера-ораторијум Краљ Едип Игора Стравинског најпознатија је композиција у историји музике која за основу узима истоимену трагедију Софокла. Карактеристична је по томе што је специфичним третманом текста на латинском језику и уз сопствене музичке „коментаре“, на сугестиван начин, аутор успео да дочара појединачне карактере ликова ове трагедије. Анализа појединачних ликова тицала се анализе музике и текста као два ентитета који делују у синтези. Рад се засебно бави актерима трагедије и начинима њихове драмске карактеризације, чија би крајња консеквенца требало да буде одговор на питање у каквом односу стоје антички јунак и модеран човек. Циљ је био да се докаже јединство ова два удаљена ентитета, баш као што постоји претпоставка да би се разматрањем карактера могло спознати да јединствену целину чини оно што ликови изговарају на сцени и оно што композитор додаје као сопствени коментар. На тај начин дошло се до закључка да се унутрашња душевна хтења ликова и прича склапају у нераздвојиву целину.
Референце
Aristotel, O pesničkoj umetnosti. Prevod Miloš N. Đurić. Beograd: Dereta, 2008.
Bloom, Harold. The Anxiety of Influence. London - New York: Oxford University Press, 1975.
Bloom, Harold. The Sophocle's Oedipus Rex. New York: Blooms Literary Criticism, 2007.
Vernan, Žan-Pol, Vidal-Nake, Pjer. Mit i tragedija u antičkoj Grčkoj 1. Prevod Živojin Živojnović. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci, 1993.
Veselinović, Mirjana. Stvaralačka prisutnost evropske avangarde u nas. Beograd: Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1983.
Dayan, Peter. Art as Music, Music as Poetry, Poetry as Art, From Whistler to Stravinsky and Beyond. Farnham: Ashgate, 2011.
Ejhenbaum, Boris. Književnost. Prevod: Marina Bojić. Beograd: Nolit, 1972.
Escal, Françoise. Conterpoints: Musique et littérature; Paris: Méridiens Klincksieck, 1990.
Helderlin, Fridrih. Uvod u tragedije. Prevod Jovica Aćin. Novi Sad: Svetovi, 1991.
Hyde, Martha M. "The Cambridge Companion to Stravinsky". Stravinsky's Neoclassicism. Ed. Jonathan Cross. Cambridge: Cambridge University Press, 2003. Crossref
Leeuw, Ton De. Music of the Twentieth Century: A Study of Its Elements and Structure. Amsterdam: Amsterdam University Press, 2005. Crossref 1, Crossref 2
Leski, Albin. Grčka tragedija. Prevod Tomislav Bekić. Novi Sad: Svetovi, 1995.
Session, Roger, Cone, Edward T. (ed.). On Music. Princeton: Princeton University Press, 1979.
Stravinski, Igor i Kraft, Robert, Memoari i razgovori 2. Prevod Mia Pervan-Plavec. Zagreb: Zora, 1972.
Tarasti, Eero. Myth and Music. Hague: The Mouton Publishers, 1979. Crossref
Teparić, Srđan. Resemantizacija u prvoj polovini HH veka. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke umetnosti, 2020.
Ziolkowski, Theodore. Classicism of the Twenties. Chicago: The University of Chicago Press, 2015. Crossref
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
