„То су моје личне ствари“: чешка (ауто)биографија Гаврила Принципа у контексту сродних извора
Кључне речи:
Гаврило Принцип, Мартин Папенхајм, Терезин, Сарајевски атентат, психоанализа, Први светски рат, Млада Босна, аутобиографија
Сажетак
Надовезујући се на претходно приређени текст Принципове чешке (ауто)биографије и реконструкцију контекста њеног настанка (1916) и објављивања (1919) у Чехословачкој и Краљевини СХС, овом приликом усредсређујемо се на упоредну критичку анализу овог документа и њему сродних, првих послератних написа о Принципу. Посебна пажња посвећена је поређењу са разговорима које је бечки психијатар и неуролог др Мартин Папенхајм водио са Гаврилом Принципом у Терезину (1916), а који вишеструко кореспондирају с текстом, али и околностима настанка и публиковања Принциповог „личног животописа“.
Референце
[Jevtić, Borivoje]. J. "Gavrilo Princip". Slovenski jug, I, 4 (10. 12. 1918): 1-2.
[Jevtić, Borivoje]. J. B. "Poslednje viđenje". Slovenski jug, II, 27-28 (4. i 6. 2. 1919): 1-2, 1-2.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. "Gavrilo Princip o sebi i o uzrocima atentata. Jedan prilog istoriji Sarajevskog atentata". Novosti, 175 (nedjelja, 27. lipnja 1926): 3-4.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. "Princip o sebi. Jedan prilog istoriji Sarajevskog atentata". Politika, XXII, 6527 (ponedeljak, 28. jun 1926): 1-2.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. Princip o sebi. Dva manuskripta Gavrila Principa. Stenografske beleške docenta Dra Martina Papenhajma o čestim razgovorima sa Gavrilom Principom u vremenu od februara do juna 1916. O uticaju njegova života, o atentatu i o njegovim političkim i socijalnim idejama. Sa predgovorom i komentarom R. P. Zagreb: Jugoslovenska štampa, 1926.
[Princip, Gavrilo, Martin Pappenheim]. Gavrilo Princips Bekenntnisse: zwei Manuskripte Princips; Aufzeichnungen seines Gefängnispsychiaters Dr. Pappenheim aus Gesprächen von Feber bis Juni 1916 über das Attentat, Princips Leben und seine politischen und sozialen Anschauungen; mit Einführung und Kommentar von R. P. Wien: Lechner, 1926.
Andonovska, Biljana, i Petar Jevremović. "'I taj dobri momak je pisao': češka (auto)biografija Gavrila Principa". Književna istorija, LI, 169 (2019): 225-254.
Anonim-1. "Dozvuky sarajevského atentátu". Národní politika, 37, 230 (21. 8. 1919): 1.
Anonim-2. "Princip o příčinách atentátu sarajevského". Lidové noviny, 27, 231 (21. 8. 1919): 3.
Anonim-3. "Umro sarajevski atentator Trifko Grabež". Hrvatski list, 559 (22. siječanj 1917): 2. http://library.foi.hr/novine/broj1.aspx?v=1&t=1&C=85&godina=1917&broj=000021&stranica=002&u=gavrilo*princip
Arhiv Borivoja Jevtića. Odeljenje posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, R 638/Ia/1, 1949/1950.
Armstrong, Hamilton Fish. "Confessions of the Assassin Whose Deed Led to the World War". Current History, XXVI, 5 (august 1927): 669-701, 669-706.
Bartulović, Niko. Od revolucionarne omladine do ORJUNE: istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta. Split: Direktorijum Orujne, 1925.
Bilbija, Vladeta. "Komandant Mlade Bosne" (1940). Spomenica Mlade Bosne 1914-2014. Knj. 1. Prir. Vojislav Maksimović. Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"
Blackburn, Bonnie, and Leofranc Holford-Strevens. The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-Reckoning. Oxford University Press, USA, 1999.
Bogićević, Vojislav (prir.) Sarajevski atentat 28. VI 1914: pisma i saopštenja. Sarajevo: Svjetlost, 1965.
Bogićević, Vojislav (prir.). Mlada Bosna: pisma i prilozi. Sarajevo: Svjetlost, 1954b.
Bogićević, Vojislav (prir.). Sarajevski atentat: izvorne stenografske bilješke sa Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, održane u Sarajevu 1914 g. Kritička obrada, uvod i redakcija Vojislav Bogićević. Sarajevo: Državni arhiv NR BiH, 1954a.
Chvojka, Jan Vlast. "Gavrilo Princip". Probuzení, roč. 1, č. 3 (17. 10. 1919): 2-4.
Dedijer, Vladimir. Sarajevo 1914. Beograd: Prosveta, 1966.
Đokić, Srđa. "Poslednja zarada Gavrila Principa". Vreme (28. jun 1929): 3.
Dragović, Drago I., i Ivan R. Dragović. Kalendar kroz istoriju. Beograd: autori, 2001. Knjiga dostupna na: http://static.astronomija.org.rs/knjige/kalendar/kalendar.htm
Gaćinović, Vladimir. "Sarajevski atentat" [1915]. Ogledi i pisma. Sarajevo: Svjetlost, 1956. 80-96.
Gligorijević, Branislav. Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1970.
Hautmann, Hans. "Princip in Theresienstadt". Alfred Klahr Gesellschaft Mitteilungen, 20, 3 (September 2013): 1-9.
Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2014. 104-109.
Jevđević, Dobroslav. Sarajevski atentatori. Zagreb: Binoza, 1934.
Jevremović, Petar. "Sigmund Freud and Martin Pappenheim". History of Psychiatry, 31, 1 (2020): 83-92. https://doi.org/10.1177/0957154X19884284
Jevremović, Petar. "Sigmund Frojd između princa i arhangela". Hermenutički triptih. Beograd: Gramatik, 2019. 79-102.
Jevtić, B. "Umiranje u mraku i samoći Gavrila Principa u Terezinu". Politika (28. jun 1936): 6.
Jevtić, Borivoje. Obećana zemlja [Princip]. Dramski triptihon (prolog i 11 slika). Sarajevo: Bosanska pošta, 1937.
Jevtić, Borivoje. Sarajevski atentat: sećanja i utisci. Sarajevo: P. N. Gaković, 1924.
Karanović, Milan. "O poreklu porodice Princip" [1929]. Spomenica Mlade Bosne 1914-2014. Knj. 2. Prir. Vojislav Maksimović. Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"; Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2014. 350-351.
Ković, Miloš (prir.). Gavrilo Princip: dokumenti i sećanja. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije, 2014.
Kranjčević, Ivan. Uspomene jednog učesnika u Sarajevskom atentatu. Sarajevo: Svjetlost, 1964.
Lebedev, Vladimir. "Rođenje Gavrila Principa 13. jula 1894". Politika (28. 9. 1936): 8
Ljubibratić, Drago. Gavrilo Princip. Beograd: Nolit, 1959.
Ljubibratić, Drago. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Ljubibratić, Drago. Vladimir Gaćinović. Beograd: Nolit, 1961.
Ljušić, Radoš. Princip Gavrilo (1895-1918): ogled o nacionalnom heroju. Beograd: Novosti, 2014.
Marković, Slobodan G. "Viđenja Sarajevskog atentata u anglo-američkoj i srpskoj javnosti". Hereticus, 1-2 (2015): 13-62.
Masleša, Veselin. Mlada Bosna. Sarajevo: Državno izdavačko preduzeće Bosne i Hercegovine, 1945.
Novi, Karel. Atentat. Prev. Smiljana Kršić. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1954.
Palavestra, Predrag. Književnost Mlade Bosne [1965]. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1994.
Pappenheim, Else. Hölderlin, Feuchtersleben, Freud: Beiträge zur Geschichte der Psychoanalyse, der Psychiatrie und Neurologie. Herausgegeben und eingeleitet von Bernhard Handlbauer; Übersetzungen von Wilfried Prantner, Else Pappenheim und Stephen Frishauf. Graz, Wien: Nausner & Nausner, 2004.
Pappenheim, Martin, und Carl Grosz. Die Neurosen und Psychosen des Pubertätsalters. Berlin: Julius Springer, 1914. https://doi.org/10.1007/978-3-642-90758-6
Pappenheim, Martin. "Princip über sein Attentat". Arbeiter-Zeitung, XXXI, 229 (Donnerstag 21. August 1919): 5-6. Dostupno u bazi: ANNO - AustriaN Newspapers Online. Historische österreichische Zeitungen und Zeitschriften online.
Parežanin, Ratko. Die Attentäter: das Junge Bosnien im Freiheitskampf. Aus dem Serbokroatischen von Sigrid Griwer. München: L. Jevtić, 1976.
Parežanin, Ratko. Mlada Bosna i Prvi svetski rat. Minhen: Iskra, 1974.
Pharos [alias Anton Puntigam]. Der Prozess gegen die Attentäter von Sarajevo. Berlin: Decker's Verlag, 1918.
Popović, Cvetko Đ. Oko Sarajevskog atentata: kritički osvrti i napomene. Sarajevo: Svjetlost, 1969.
Popović, Cvetko Đ. Sarajevski Vidovdan 1914: doživljaji i sećanja. Beograd: Prosveta, 1969.
Princip, Gavrilo. "Lični životopis Gavre Principa", prev. Aleksandra Korda Petrović. U: Andonovska, Biljana, Petar Jevremović, "'I taj dobri momak je pisao': češka (auto)biografija Gavrila Principa". Književna istorija, LI, 169 (2019): 249-250.
Princip, Gavrilo. "Na Bjelašnici". Žena danas 24 (avgust-septembar 1939): 8.
Princip, Gavrilo. "Vlastní životopis Gavro Principa". Mladé proudy, roč. 14, č. 19 (30) (10. 7. 1919): 3.
R. R. "Autour d'une tragédie". Le Temps (8. 4. 1928): 1.
Tošović, Branko i dr. Odjeci: evropska štampa o Sarajevskom atentatu i Julskoj krizi: katalog izložbe. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2015.
Trišić, Nikola Đ. "Pisanje austro-njemačke štampe poslije atentata". 7 dana (24. jun 1954): b. p.
Trišić, Nikola. Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskih podataka. Dopune (1954-1964) Branko Čulić, redaktor Todor Kruševac. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Vulević, Gordana. "Kritički osvrt na beleške Martina Papenhajma o njegovim razgovorima sa Gavrilom Principom" [2020], prilog za zbornik Prvi svetski rat i slovenske književnosti (Institut za književnost i umetnost, u pripremi).
Zaufarek, Sabine. "Martin Pappenheim". psyalpha: Wissensplattform für Psychoanalyse. https://www.psyalpha.net/biografien/martin-pappenheim/martin-pappenheim-chronologie
[Jevtić, Borivoje]. J. B. "Poslednje viđenje". Slovenski jug, II, 27-28 (4. i 6. 2. 1919): 1-2, 1-2.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. "Gavrilo Princip o sebi i o uzrocima atentata. Jedan prilog istoriji Sarajevskog atentata". Novosti, 175 (nedjelja, 27. lipnja 1926): 3-4.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. "Princip o sebi. Jedan prilog istoriji Sarajevskog atentata". Politika, XXII, 6527 (ponedeljak, 28. jun 1926): 1-2.
[Princip, Gavrilo, Martin Papenhajm]. Princip o sebi. Dva manuskripta Gavrila Principa. Stenografske beleške docenta Dra Martina Papenhajma o čestim razgovorima sa Gavrilom Principom u vremenu od februara do juna 1916. O uticaju njegova života, o atentatu i o njegovim političkim i socijalnim idejama. Sa predgovorom i komentarom R. P. Zagreb: Jugoslovenska štampa, 1926.
[Princip, Gavrilo, Martin Pappenheim]. Gavrilo Princips Bekenntnisse: zwei Manuskripte Princips; Aufzeichnungen seines Gefängnispsychiaters Dr. Pappenheim aus Gesprächen von Feber bis Juni 1916 über das Attentat, Princips Leben und seine politischen und sozialen Anschauungen; mit Einführung und Kommentar von R. P. Wien: Lechner, 1926.
Andonovska, Biljana, i Petar Jevremović. "'I taj dobri momak je pisao': češka (auto)biografija Gavrila Principa". Književna istorija, LI, 169 (2019): 225-254.
Anonim-1. "Dozvuky sarajevského atentátu". Národní politika, 37, 230 (21. 8. 1919): 1.
Anonim-2. "Princip o příčinách atentátu sarajevského". Lidové noviny, 27, 231 (21. 8. 1919): 3.
Anonim-3. "Umro sarajevski atentator Trifko Grabež". Hrvatski list, 559 (22. siječanj 1917): 2. http://library.foi.hr/novine/broj1.aspx?v=1&t=1&C=85&godina=1917&broj=000021&stranica=002&u=gavrilo*princip
Arhiv Borivoja Jevtića. Odeljenje posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, R 638/Ia/1, 1949/1950.
Armstrong, Hamilton Fish. "Confessions of the Assassin Whose Deed Led to the World War". Current History, XXVI, 5 (august 1927): 669-701, 669-706.
Bartulović, Niko. Od revolucionarne omladine do ORJUNE: istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta. Split: Direktorijum Orujne, 1925.
Bilbija, Vladeta. "Komandant Mlade Bosne" (1940). Spomenica Mlade Bosne 1914-2014. Knj. 1. Prir. Vojislav Maksimović. Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"
Blackburn, Bonnie, and Leofranc Holford-Strevens. The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-Reckoning. Oxford University Press, USA, 1999.
Bogićević, Vojislav (prir.) Sarajevski atentat 28. VI 1914: pisma i saopštenja. Sarajevo: Svjetlost, 1965.
Bogićević, Vojislav (prir.). Mlada Bosna: pisma i prilozi. Sarajevo: Svjetlost, 1954b.
Bogićević, Vojislav (prir.). Sarajevski atentat: izvorne stenografske bilješke sa Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, održane u Sarajevu 1914 g. Kritička obrada, uvod i redakcija Vojislav Bogićević. Sarajevo: Državni arhiv NR BiH, 1954a.
Chvojka, Jan Vlast. "Gavrilo Princip". Probuzení, roč. 1, č. 3 (17. 10. 1919): 2-4.
Dedijer, Vladimir. Sarajevo 1914. Beograd: Prosveta, 1966.
Đokić, Srđa. "Poslednja zarada Gavrila Principa". Vreme (28. jun 1929): 3.
Dragović, Drago I., i Ivan R. Dragović. Kalendar kroz istoriju. Beograd: autori, 2001. Knjiga dostupna na: http://static.astronomija.org.rs/knjige/kalendar/kalendar.htm
Gaćinović, Vladimir. "Sarajevski atentat" [1915]. Ogledi i pisma. Sarajevo: Svjetlost, 1956. 80-96.
Gligorijević, Branislav. Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1970.
Hautmann, Hans. "Princip in Theresienstadt". Alfred Klahr Gesellschaft Mitteilungen, 20, 3 (September 2013): 1-9.
Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2014. 104-109.
Jevđević, Dobroslav. Sarajevski atentatori. Zagreb: Binoza, 1934.
Jevremović, Petar. "Sigmund Freud and Martin Pappenheim". History of Psychiatry, 31, 1 (2020): 83-92. https://doi.org/10.1177/0957154X19884284
Jevremović, Petar. "Sigmund Frojd između princa i arhangela". Hermenutički triptih. Beograd: Gramatik, 2019. 79-102.
Jevtić, B. "Umiranje u mraku i samoći Gavrila Principa u Terezinu". Politika (28. jun 1936): 6.
Jevtić, Borivoje. Obećana zemlja [Princip]. Dramski triptihon (prolog i 11 slika). Sarajevo: Bosanska pošta, 1937.
Jevtić, Borivoje. Sarajevski atentat: sećanja i utisci. Sarajevo: P. N. Gaković, 1924.
Karanović, Milan. "O poreklu porodice Princip" [1929]. Spomenica Mlade Bosne 1914-2014. Knj. 2. Prir. Vojislav Maksimović. Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"; Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2014. 350-351.
Ković, Miloš (prir.). Gavrilo Princip: dokumenti i sećanja. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije, 2014.
Kranjčević, Ivan. Uspomene jednog učesnika u Sarajevskom atentatu. Sarajevo: Svjetlost, 1964.
Lebedev, Vladimir. "Rođenje Gavrila Principa 13. jula 1894". Politika (28. 9. 1936): 8
Ljubibratić, Drago. Gavrilo Princip. Beograd: Nolit, 1959.
Ljubibratić, Drago. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Ljubibratić, Drago. Vladimir Gaćinović. Beograd: Nolit, 1961.
Ljušić, Radoš. Princip Gavrilo (1895-1918): ogled o nacionalnom heroju. Beograd: Novosti, 2014.
Marković, Slobodan G. "Viđenja Sarajevskog atentata u anglo-američkoj i srpskoj javnosti". Hereticus, 1-2 (2015): 13-62.
Masleša, Veselin. Mlada Bosna. Sarajevo: Državno izdavačko preduzeće Bosne i Hercegovine, 1945.
Novi, Karel. Atentat. Prev. Smiljana Kršić. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1954.
Palavestra, Predrag. Književnost Mlade Bosne [1965]. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1994.
Pappenheim, Else. Hölderlin, Feuchtersleben, Freud: Beiträge zur Geschichte der Psychoanalyse, der Psychiatrie und Neurologie. Herausgegeben und eingeleitet von Bernhard Handlbauer; Übersetzungen von Wilfried Prantner, Else Pappenheim und Stephen Frishauf. Graz, Wien: Nausner & Nausner, 2004.
Pappenheim, Martin, und Carl Grosz. Die Neurosen und Psychosen des Pubertätsalters. Berlin: Julius Springer, 1914. https://doi.org/10.1007/978-3-642-90758-6
Pappenheim, Martin. "Princip über sein Attentat". Arbeiter-Zeitung, XXXI, 229 (Donnerstag 21. August 1919): 5-6. Dostupno u bazi: ANNO - AustriaN Newspapers Online. Historische österreichische Zeitungen und Zeitschriften online.
Parežanin, Ratko. Die Attentäter: das Junge Bosnien im Freiheitskampf. Aus dem Serbokroatischen von Sigrid Griwer. München: L. Jevtić, 1976.
Parežanin, Ratko. Mlada Bosna i Prvi svetski rat. Minhen: Iskra, 1974.
Pharos [alias Anton Puntigam]. Der Prozess gegen die Attentäter von Sarajevo. Berlin: Decker's Verlag, 1918.
Popović, Cvetko Đ. Oko Sarajevskog atentata: kritički osvrti i napomene. Sarajevo: Svjetlost, 1969.
Popović, Cvetko Đ. Sarajevski Vidovdan 1914: doživljaji i sećanja. Beograd: Prosveta, 1969.
Princip, Gavrilo. "Lični životopis Gavre Principa", prev. Aleksandra Korda Petrović. U: Andonovska, Biljana, Petar Jevremović, "'I taj dobri momak je pisao': češka (auto)biografija Gavrila Principa". Književna istorija, LI, 169 (2019): 249-250.
Princip, Gavrilo. "Na Bjelašnici". Žena danas 24 (avgust-septembar 1939): 8.
Princip, Gavrilo. "Vlastní životopis Gavro Principa". Mladé proudy, roč. 14, č. 19 (30) (10. 7. 1919): 3.
R. R. "Autour d'une tragédie". Le Temps (8. 4. 1928): 1.
Tošović, Branko i dr. Odjeci: evropska štampa o Sarajevskom atentatu i Julskoj krizi: katalog izložbe. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2015.
Trišić, Nikola Đ. "Pisanje austro-njemačke štampe poslije atentata". 7 dana (24. jun 1954): b. p.
Trišić, Nikola. Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskih podataka. Dopune (1954-1964) Branko Čulić, redaktor Todor Kruševac. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1964.
Vulević, Gordana. "Kritički osvrt na beleške Martina Papenhajma o njegovim razgovorima sa Gavrilom Principom" [2020], prilog za zbornik Prvi svetski rat i slovenske književnosti (Institut za književnost i umetnost, u pripremi).
Zaufarek, Sabine. "Martin Pappenheim". psyalpha: Wissensplattform für Psychoanalyse. https://www.psyalpha.net/biografien/martin-pappenheim/martin-pappenheim-chronologie
Објављено
2020-10-29
Како цитирати
Број часописа
Секција
Књижевна грађа
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
