Херменеутички смисао когнитивних и етнолингвистичких проучавања
Драгана Ратковић. Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2020, 260 стр.
Сажетак
Научна монографија Драгане Ратковић Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова нуди другачији али сврсисходан приступ сагледавању целине једног песничког опуса, односно тежишних момената песничке егзистенције, уједно и апартне и репрезентативне унутар словенског културног простора у XX веку. Књижевно дело Александра Петрова било је предмет поетичких, поетолошких и културолошких истраживања, чији су резултати објављени у зборницима радова Револуција и култура у делу Александра Петрова (2013) и Свет и век. Књижевно дело Александра Петрова (2017). Као предани проучавалац Петровљеве књижевности и сарадник у другом зборнику, Драгана Ратковић се у својој монографији усредсређује на испитивање његовог песничког опуса, обједињеног у књизи Пета страна света (2013), из угла когнитивне етнолингвистике, односно на дефинисање песничких стратегија и поступака којима се формирају етнокултурни концепти у његовој поезији.
Референце
Dragana Ratković. Pesnik i emigracija: konceptosfera doma i domovine u poeziji Aleksandra Petrova. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 2020.

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).