Медитерански диптих
Светлана Шеатовић, У залеђу Средоземља. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2019, 350 стр; Андрић и Јадран. Андрићград: Андрићев институт, 2020, 110 стр.
Сажетак
Кад се срећно споје интердисциплинарно научно усмерење, развијена културно-историјска (само)свест и лична склоност ка широким просторима Медитерана, његовим разуђеним историјским, културним, географским и климатским слојевима, онда пред собом имамо истовремено научну монографију од посебног интереса за проучаваоце српске књижевности, али и књигу коју ће сваки љубитељ те књижевности и медитеранских пространстава са задовољством читати. А у случају Светлане Шеатовић добијамо две књиге – У залеђу Средоземља и Андрић и Јадран.
[...]

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).